(BANK EXPO 2006)"Privatizacija banaka u regionu" - šta to bi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori ?
BANKEXPO – Bovan Consulting, Okrugli sto Privatizacija banaka u regionu
Kada se postavlja pitanje privatizacije banaka postoji tri ključna pitanja: Zbog čega je potrebna privatizacija? Zbog čega su nam potrebni stranci koji isisavaju našu krv kao vampiri? Zbog čega je Srbija toliko privlačna? Ovo pitanje postavio je Aleksandar Piker, član odbora Saveta stranih investitora na veoma interesantnom Okruglom stolu „Privatizacija banaka u regionu“ koju je organizovala konsultantska kuća Bovan Consulting u okviru sajma BANKEXPO.
BANKE U SRBIJI - Bankarski sistem u Srbiji težak 760 milijardi dinara što je 100 deo aktive Dojče banke.
„Privatizacija zbog toga što se pokazalo da je država loš preduzimač, pogotovo u bankarskom sektoru. Zbog čega stranici i odakle dolazi taj kapital, koje je on nacionalnosti. Kapital nema nacionalnost. To je sasvim irelevantno odakle potiče banka. Zašto Srbija? Zbog toga što ovde postoji veliki potencijal bankarskog tržišta. Od 2004 do 2006. strane banke su uložile 800 miliona evra. Sky is the limit i Narodna banka Srbije, naravno. Što se tiče poslovanja bankari su već u Evropskoj Uniji“ – istakao je Piker.
(Alexander Picker)
„Proces privatizacije banaka u Srbiji otpočeo je privatizacijom Jubanke što je bio glavni pokazatelj koliko su stranci zainteresovani. Prihod koji je država ostvarila u procesu privatizacije banaka oko 300 miliona evra. U Rumuniji je najveća transakcija vredna skoro 4 milijarde evra kada je Erste banka kupila 70 odsto kapitala jedne od vodećih državnih banaka. Najveće bankarske grupacije koje su prisutne u našoj zemlji su iz Austrije, Italije i Grčke, a struktura vlasništva u bankama je veoma slična kao i drugim zemljama Jugoistočne Evrope“ - kaže Vladislav Cvetković, privatizacioni savetnik u Agenciji za osiguranje depozita
Pozitivna strana privatizacije što je država profitirala, prilivom stranih investicija Srbija je ostvarila ugled u međunarodnim okvirima, a menadžment u bankama je dobio na kvalitetu. U bankarskom sektoru trenutno radi 26 000 ljudi. Loša strana je što se privatizacija odvija u uslovima restriktivne monetarne politike. Takodje, korporativno bankarstvo nije razvijeno – ocenjuje prof dr. Dejan Erić, prodekan Bankarske akademije.
„Srbija ima dugu bankarsku tradiciju saradnje sa stanim kapitalom. Još 1882. godine otvorena je prva strana banka sa austrijskim i francuskim kapitalom“ – naveo je dr Predrag Kapor sa Megatrend univerziteta.
Iskustvo u BiH – bakarski sektor najrazvijeniji
„Ciljevi privatizacije u BiH su bili konsolidacija bankarskog sektora. Trenutno na teritoriji BiH posluju 33 banke (bilo ih je 60) od kojih su 20 sa većinskim stranim kapitalom, dok je 6 banaka pod prinudnom upravom. Kada govorimo o efektima privatizacije ona je donela tržišne kriterijume poslovanja razvoj bankarskog sistema kao i savremene metode upravljanja bankarskim rizicima. Kada se pogledaju kreditni plasmani, banke najviše veruju građanima jer su krediti najviše prema njima usmereni“– rekao je viceguverner Centralne banke BiH Ljubiša Vladušić.
(Ljubiša Vladušić, silvije Orsag i Mike Ahern)
Crnogorska strategija – 100 odsto privatne banke
„Crna Gora se odlučila za strategiju u kome će 100 odsto bankarskog sektora biti u privatnom vlasništvu. Nadamo se da će taj cilj biti ostvaren do početka 2007 godine. Trenutno u Crnoj Gori posluje 9 banaka. Njih 14 je u državnom vlasništvu i 61 odsto u vlasništvu stranih investitora. Bankarski sektor se inače najdinamičnije i najbrže razvija. Učešće bankarske aktive u nacionalnom dohotku je 43 odsto“ – izjavio je glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore, dr Nikola Fabris.
Privatizacija u Hrvatskoj nije ostvarila svoj cilj
„U Hrvatskoj posluju 33 banke – 13 stranih i 21 domaća banka. Ukupno 91 odsto aktive kontrolišu stranci. Jedina dobra privatizacija banke u Hrvatskoj je privatizacija Riječke banke jer nju smo dva puta uspeli prodati. Opasnost je kada te strane banke počnu više finansirati stanovništvo nego privredu. Kada pričate o privatizaciji banaka možete se hvaliti, ali mi smo prošli tu fazu, mi smo počeli plakati“ – sa osmehom je prokomentarisao prof. dr Silvije Orsag sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.
Nailazimo na određene poteškoće kada savetujemo određene strane banke koje učestvuju u procesu privatizacije u Srbiji. Kao prvo, to je legalni sistem. Nekad se ne zna tačno ko su deoničari jer su drugačiji podaci u bankama od onih u Centralnom registru. Postoji izvesna nekonzistentnost u zakonu i ono što se pronalazi u praksi. Problematično je i regulisanje imovine koje banke nasleđuju kao i kvalitetna informacija koju je teško utvrditi“ – rekao je Majkl Ahern predsednik Saveta stranih investitora i partner u PricewaterhouseCoopers