EMS može da prihvati 2.000 MW energije iz vetroparkova - Vetrenjače u Srbiji za dve godine?

Prenosna mreža energije u Srbiji može da prihvati 2.000 MW energije iz vetroparkova bez dodatnih investicija, glavni je zaključak studije "Integracija vetroelektrana u prenosni sistem Srbije" koja je danas predstavljena u JP "Elektromreže Srbije" (EMS).

- U sam sistem EMS-a nisu potrebne investicije jedino je zbog prenosa energije potrebno postaviti dalekovod Bosilegrad-Vardenik i transfer stanicu "Vršac 3". Nisu još definisana sva pravila koja moraju da ispune vetroelektrane da bi bile priključene na sistem tako da će ova studija dati smernice kako bi se ta pravila razvila – rekao je za "eKapiju" Đorđe Dobrijević, rukovodilac projekta iz Elektroenergetskog kordinacionog centra Beograd, firme koja je sa nemačkom kompanijom "Vattenfal PowerConsult" izradila studiju.

On je naveo da je Ministarstvu za rudarstvo i energetiku prijavljeno 16 projekata za izgradnju vetroparkova ukupne snage 2.600 MW, a da je do sada izdato 5 dozvola za vetroparkove snage 1.135 MW. Više od 75% vetroparkova bi trebalo da bude izgrađeno u Vojvodini.

- "Elektroprivreda Srbije" (EPS) bi bez problema mogla da prihvati 900 MW snage struje iz vetra, bez balansa sa drugim izvorima, odnosno bez isključivanja termoelektrana, uz maksimalno angažovanje HE "Bajina Bašta" – rekla je autorka studije Dragana Orlić.

Državni sekretar za energetiku Srbije Dušan Mrakić rekao je danas da je prilikom donošenja uredbe o feed-in tarifama za povlašćene cene otkupa struje iz obnovljivih izvora, analiza pokazala da "Elektroprivrda Srbije" sada može da podnese prihvatanje 450 megavata struje proizvedene iz vetra odnosno da će tolika snaga biti prihvaćena po povlašćenim uslovima.

Maja Turković, portparolka Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), je za "eKapiju" rekla da očekuje da će se četiri kompanije iz tog udruženja prve priključiti kvoti od 450 MW koju država subvencioniše.

- Imamo projekte blizu 1.000 MW jer svaka kompanija razvija nekoliko projekata. U prvoj fazi bi trebalo da se priključi na mrežu 400 MW. Ti projekti su pred lokacijskom dozvolom, idemo istom brzinom, imamo energetsku dozvolu, odradili smo merenje vetra, studije izvodljivosti, uredili imovinsko-pravne odnose, pristupne saobraćajnice, uradili plansku dokumentaciju, plan detaljne regulacije – rekla je Turković.

Kompanije "MK Fintel Wind", "Continental Wind Partners", "Vetropark Inđija Kelag" i "Energowind" će graditi vetroparkove u Inđiji, Vršcu, Plandištu i Kovinu. Članice Srpskog udruženja za energiju vetra planiraju da ukupno investiraju oko 1,5 mlrd EUR u izgradnju vetroparkova snage oko 1.000 megavata, čime bi godišnje moglo da se proizvodi oko 2,5 milijardi kilovat sati struje.

Na pitanje kada će biti izgrađene prve vetroelektrane u Srbiji, Turković kaže:

- Ako prođe zakon o energetici u junu mi bismo mogli da dođemo do energetske dozvole za godinu dana. Potom bi gradnja trebalo da traje godinu i po do dve godine, tako da bi vetrenjače bile u funkciji već u 2013. i 2014. godini kada očekujemo da će Srbija imati nekoliko stotina megavata na mreži od vetrogeneratora.