Termoelektrana u Lisabonu pretvorena u muzej

Na ušću reke Težo koja se u Lisabonu uliva u Atlantski okean nalazi se termoelektrana na ugalj. Tačnije zatvorena termoelektrana koja je pretvorena u muzej. Portugalija od pre dve godine uopšte ne koristi fosilna goriva za proizvodnju struje. U sve većoj meri prelazi na obnovljive izvore energije iz sunca i vetra. Istini za volju Portugalija ni nema mnogo uglja. Ima samo dva rudnika s lošim lignitom i sledstveno tome koristila je dva postrojenja od 2.000 megavati čija je proizvodnja nadomeštena iz obnovljivih izvora.

Početkom 20. veka, kada je izgrađena pomenuta termoelektrana u Lisabonu, uvozili su ugalj čak iz Engleske koji je dopreman brodovima iz Njukasla. I oni su poput nas svoj loš lignit mešali sa mazutom da bi postigli veću energetsku vrednost. Portugalija u kojoj živi deset miliona stanovnika bila je i ostala veoma zavisna od uvoza energije. Pre samo dve decenije, početkom devedesetih godina prošlog veka, čak 90% energije su uvozili. Danas moraju da uvoze 63%, a energetsku zavisnost smanjili su zahvaljujući tome što su krenuli u nove tehnologije. Oni su uvoznici i tečnog gasa pa se tako naspram pomenute termoelektrane nalaze postrojenja u kojima se taj energent istovara iz brodova koji stižu iz SAD.

Ova zemlja na jugu Evrope maksimalno iskorišćava svoj geografski položaj. Sa 300 sunčanih dana Lisabon je najsunčanija prestonica Evrope. Od nje su bolji samo Nikozija na Kipru i Valeta na Malti, ali one zbog veličine nisu za poređenje. Solarni paneli postavljaju se na zgrade, ali i na morskoj površini tako da imaju plutajuća solarna postrojenja i na moru. S Atlantskog okeana stalno duva vetar tako da se i ta snaga sve više koristi za proizvodnju struje. Vetroparkovi ne postoje samo na kopnu, već i na moru – plutajuće hidroturbine.

Ana Fontura Guveja, državna sekretarka u portugalskom ministarstvu za energetiku i klimu, upoznala je grupu srpskih novinara koji su u organizaciji delegacije Evropske unije u Srbiji posetili Portugaliju, o sprovedenoj energetskoj tranziciji što je i bila tema puta.

- Energetsku tranziciju smo započeli pre 20 godina što je bila mudra odluka. Posebno zbog sadašnje energetske krize. Kao posledica tranzicije cene struje kod nas nisu divljale. Sada smo mnogo više samostalni. Zbog klimatskih promena imamo strategiju investiranja u obnovljive izvore energije. Želja nam je da do 2025. godine budemo potpuno karbon neutralni, a da postignemo sigurnost snabdevanja. Deo strategije je i industrijalizacija, tačnije otvaranje takozvanih zelenih radnih mesta što će biti poslovi budućnosti - rekla je Ana Fontura Guveja.

Državna sekretarka je naglasila da su im apsolutni prioriteti proizvodnja energije iz sunca i vetra s tim što je struja proizvedena iz sunca znatno jeftinija. Od ukupno proizvedene energije sada je 60% iz obnovljivih izvora, a do 2025. cilj im je da bude i svih 80%. Energetska tranzicija nije jeftina, a ova zemlja koja se računa u siromašnije članice Evropske unije, za tu namenu dobija pomoć iz Brisela. Samo posle kovida su za energetsku tranziciju dobili 610 mil EUR, dok je u prethodnom periodu, kada su počeli ovaj proces, pomoć iznosila čak 16 mlrd EUR. Rezultati su vidljivi, uštede velike, a 2,5 miliona stanova i kuća ima sertifikat o energetskoj uštedi.

Portugalija je jedna od nekoliko država članica EU, zajedno sa Belgijom i Švedskom, koja se odrekla uglja kao energenta. Najveća portugalska elektroprivredna kompanija je EDP grupa, nastala spajanjem 14 nacionalizovanih elektroprivreda. To je sada globalna energetska kompanija koja se bavi proizvodnjom, transportom, distribucijom struje i gasa, posluje na tri kontinenta. Kompanija je glavni investitor u Portugaliji i jedan od motora ekonomskog razvoja, budući da je najveći proizvođač, distributer i dobavljač električne energije u zemlji. Najveća plutajuća solarna elektrana u Evropi u Alkevi jedan je od EDP projekata. Postrojenje, postavljeno na veštačkom jezeru, ima instalisanu snagu od 5 MW.