SET 2023: Region još nema alternativu za gas i ugalj, neophodna saradnja u energetici, ali kada nastupi kriza, svaka zemlja gleda sebe

Uprkos zelenoj tranziciji, region još nema alternativu za gas i ugalj; razvoj ekonomije bez nafte još dugo neće biti moguć; regionalna saradnja u energetici se podrazumeva, ali kada nastupi kriza, svaka zemlja gleda sebe; potrebno je uskladiti se sa realnošću, a ona je takva da smo 100% zavisno od ruskog gasa – neke su od poruka panela "Regionalni pristup snabdevanja energentima (gas, nafta, ugalj) u vreme energetske krize sa osvrtom na proces dekarbonizacije u regiji" održanog na ovogodišnjem SET-u.

Moderator panela bio je Milovan Bajić, direktor Krajina Petrol Banja Luka, a učesnici Momčilo Antonić, direktor Gas-RES Banja Luka, Nedeljko Elek, direktor Sarajevo-gas Istočno Sarajevo, Tomislav Mićović, predstavnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije - Svetskog naftnog saveza (NNKS-WPC), Aleksandar Ivanković, izvršni direktor Optima Group a.d Banja Luka, Hermedin Zornić, direktor Naftnih terminala FBiH, Janez Rošer, generalni direktor Premogovnik Velenje Slovenija.

Moderator Milovan Bajić je istakao da su gas, nafta i ugalj u regionu još uvek dominantni, a ugalj je, posebno u BiH i Srbiji, dominantan u proizvodnji električne energije. Prema njegovim rečima, region ima zajedničke probleme, kao i razlike, ali svuda je dominantno pitanje energetske bezbednosti. Istorija čovečanstva je, kako je istakao, prožeta borbom za energiju, a energetika je delatnost gde je politika dominantna i često kočnica razvoju.

Razvoj ekonomije nemoguć bez nafte, država ne sme da određuje cene

Tomislav Mićović, predstavnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije - Svetskog naftnog

saveza (NNKS-WPC) naglasio je da se regionalna saradnja u energetici podrazumeva, što je posebno izraženo kod naftnih derivata.

- Tržište je odolelo upravo zbog te regionalne saradnje i mogućnosti snabdevanja. Ni u jednoj od ovih zemalja nije bilo problema u snabdevanju. Mediteran kao veliki resurs i sirove nafte i derivata nafte nam je dostupan i u tom smislu nemamo problema, ali logistički je bilo velikih potresa. Ne mislim da se možemo opustiti, promene se dešavaju iz dana u dan ali, ima razloga za optimizam. Ojačali smo svi zajedno i verujem da će rizici snabdevanja naftom biti samo rizici i da neće biti ostvareni – podvukao je Mićović.

Odgovarajući na pitanje može li administrativno određivanje cena dugoročno dati dobre rezultate, Mićović je objasnio da razume stav države koja želi da zaštiti i ekonomiju i građane, ali da je to trebalo zaustaviti čim su počeli intenzivno da se generišu negativni efekti.

- Svi treba da imamo u vidu iskustvo Mađarske koja je doživela da se gorivo prodavalo na benzinskim stanicama u količini od 5 litara i da su postojale različite cene za domaće i strance što je dovelo da toga da su se na ulazu u Mađarsku prodavale registarske tablice. Mađarska je ozbiljne posledice doživela zbog administriranja, morala je da pusti tržište, cene su naravno otišle u nebo ali je goriva bilo. Što se tiče Srbije, ona se snabdeva derivatima nafte iz Pančeva. Taj procenat je bio nekad 62%, nekad 67%, a 2022. je 80%. Uspeli smo da izdejstvujemo da se zadnjih nekoliko meseci cene određuju na takav način da je uvoz derivata moguć, jer nama kada samo jedan procenat nedostaje, nastaje kolaps. Uredbom je definisano da NIS ima obavezu da prodaje dizel poljoprivrednicima po ceni od 179 dinara pri čemu je litar bio i 220 dinara – objasnio je Mićović.

Uprkos planovima o energetskoj tranziciji i priči o potrebi za diverzifikacijom, razvoj ekonomije bez nafte još dugo neće biti moguć, naglasio je Mićović.

- Godine 2020. 96% energije koja se koristi u transportu bilo je iz nafte. Za ove tri godine to se nije mnogo promenilo. Razvoj ekonomije bez nafte još dugo neće biti moguć, svake godine je proizvodnja nafte veća nego prethodne, i to je tako decenijama, izuzev kovid godine. Ako govorimo o energetskoj tranziciji, proračuni pokazuju da će 2030. i 2040. biti mnogo manja ponuda nafte. Mi ne vidimo budućnost, električni automobili su prošlost, litijum jonske baterije su sadašnjost, verujem da ćemo uskoro imati neka nova tehnološka rešenja za budućnost – rekao je Mićović.

Iskustvo Slovenije – 250 mil EUR za pravednu tranziciju

Janez Rošer, generalni direktor Premogovnik Velenje Slovenija podsetio je da je Slovenija poslednju deceniju radila na postepenoj transformaciji od uglja, a da ima još samo jedan rudnik lignita i jednu termoelektranu.

- U Sloveniji se pokazalo da država mora da razmišlja o svojim kapacitetima i strateškim rezervama. Svi smo mislili da će kriza usporiti zelenu tranziciju, to se nije desilo, ali u ovo vreme još nemamo neke alternative gasu i uglju. Evropa prepoznaje hidrogen kao potencijalni vid budućnosti, i možda ćemo za 10 godina pričati potpuno drugačije, ali do tad moramo prepoznavati stvari koje imamo u ruci – naglasio je Rošer.

On ističe da će zelena tranzicija biti veoma skupa, i to, kako je rekao, svi znamo.

- Slovenija će najkasnije do 2033. godine prestati sa eksploatacijom uglja i proizvodnjom iz ovog energenta, ali ostaje pitanje kako sprovesti pravednu tranziciju i za radnike i za regiju. Oko 30% ljudi u regiji zavisi od termoenergetike, pa je važan i socijalni aspekt. Slovenija je od Fonda za pravednu tranziciju dobila oko 250 mil EUR. Spremamo projekte kojima ćemo dobiti alternativne izvore ali ta sredstva će biti iskorišćena i za pravednu tranziciju za sve koji rade u sektoru – objasnio je Rošer.

Republika Srpska na vreme prepoznala potrebu za gasifikacijom

Momčilo Antonić, direktor Gas-RES Banja Luka podsetio je da trenutno ovaj deo Evrope dobija gas iz dva pravca. Severni pravac ide iz Ukrajine, Mađarske i Srbije, dok je drugi pravac, turski, odnosno balkanski tok.

- U ova dva pravca godišnje prolazi 25-30 milijardi kubika prirodnog gasa. Prekid bilo kog pravca iz bilo kog razloga, a vidimo da postoje neke sabotaže, može značajno uticati na celo tržište i cenu prirodnog gasa u okruženju i ovde. Rast tražnje na azijskom tržištu značajno može uticati na globalno tržište gasa. Povećana potrošnja zimi je još jedan faktor koji utiče na tržište. Imali smo dosta blagu zimu i trenutno su u EU skladišta napunjena na 60%, ali postoji oluka EU da se do novembra, odnosno početka grejne sezone, napune na 90%. Videćemo kakva će biti cena nabavljanja tog gasa, ali može uticati na celo tržište. Činjenica je da većina potrošača prirodnog gasa beleži pad, osim potrošača prirodnog gasa koji se bave proizvodnjom električne energije, tako da je i to određeni pokazatelj i treba da razmislimo da li je to novi trend kojim bi trebalo da se bavimo – istakao je Antonić.

Prema njegovim rečima, država je na vreme prepoznala potrebu gasifikacije Republike Srpske.

- Trenutno imamo jednu interkonekciju, nemamo skladišne kapacitete za gas i isključivo zavisimo ne samo od ruskog gasa nego i skladišta koja su naslonjena na ruske kompanije. U nekim mestima je možda dobro rešenje komprimovani prirodni gas, npr. u severozapadnom delu Republike Srpske koji je reljefno manje zahtevan kad je u pitanju izgradnja gasovoda. U brdovitom delu su investicije ogromne – naglasio je Antonić.

Gasifikacija Jahorine prioritet

Nedeljko Elek, direktor Sarajevo-gas Istočno Sarajevo, istakao je da je ovo preduzeće zajedno sa Vladom, pokrenulo projekat gasifikacije istoka Republike Srpske, u okviru kog se nalazi 6 opština i ski centar Jahorina.

- Prioritet je da uradimo gasifikaciju Jahorine i gasifikaciju toplane u Istočnom Novom Sarajevu. Nadam se da ćemo početi da radimo već ove godine, energetika i turizam su dve osnovne grane razvoja ovog regiona. Mi smo obavezni da do 2050. dekarbonizujemo region.

Jedina veza između fosilne i dekarbonizovane energije je gas i prirodno je da raste mreža gasa i drago mi je da se svi slažemo po tom pitanju. Treba da se uskladimo sa realnošću, a realnost je takva na terenu da smo 100% zavisno od ruskog gasa, a da li ćemo u budućnosti biti konektovani na istočnu ili zapadnu konekciju, da li ćemo uzimati gas iz Azerbejdžana nije bitno, ali moramo napraviti gasnu mrežu – rekao je Elek podsetivši da oba entiteta treba da razvijaju svoje mreže.

Investcije u naftne terminale do 2025. godine

Hermedin Zornić, direktor Naftnih terminala FBiH rekao je da se skoro 15 godina radilo na rešavanju imovinsko pravnih odnosa, koji su rešeni u protekle tri godine, a usvojen je i Zakon o naftnim derivatima 2014. godine.

- U periodu, 2020/2021. uspeli smo rešiti prvu fazu izgradnje terminala u Živinicama, to je prvi put da federacija ima obavezujuće rezerve naftnih derivata. U delu sarajevske regije, imamo naftni terminal u Blažuju, krenuli smo sa radovima 2021, a sada smo u poodmakloj fazi završetka tih radova. Mislim da će do kraja godine biti otvoren terminal gabarita 42 miliona kubnih metara. Završili smo odabir najpovoljnijeg izvođača za radove u Bihaću, pa očekujem da se krajem aprila uđe u proces investicija u Bihaću za gabarit negde oko 80 miliona litara. Ova godina trebalo bi da bude presudna jer najveći i po meni najlepši kontinentalni terminal će biti u Mostaru sa 83 miliona litara gde su urađeni svi glavni projekti, a revizije završene. Svim tim investicijama bismo mogli zatvoriti ciklus do 2025. godine i uraditi ono što nam evropska direktiva nalaže – rekao je Zornić.

Evropa povećala mesečne rashode za fosilna goriva za 14 mlrd USD

Aleksandar Ivanković, izvršni direktor Optima Group a.d Banja Luka, istakao je da je Evropa je prethodne godine uspela drastično da promeni svoj energetski balans što je odlično, jer je diversifikacija dobra, ali na kraju treba izračunati gde nas je to dovelo.

- Evropa je prošle godine u poređenju sa pretprošlom povećala svoje rashode za fosilna goriva sa 16 mlrd USD mesečno na 30 mlrd USD. Što se tiče gasa, manje smo zavisni od ruskog gasa, imamo više LNG, tečnog prirodnog gasa, što je dobro zbog diversifikacije, ali rashodi su porasli sa 9 mlrd USD na 35 mlrd USD mesečno. Znači, nešto nije bilo dobro u toj promeni portfolija i mi treba da se zapitamo kako ćemo mi da ga promenimo. Čuli smo da imamo ogroman solarni potencijal u solarnim elektranama, međutim malo smo zabrinuti kako ćemo da ih balansiramo – istakao je Ivanković.

Prema njegovim rečima, ne treba da zaboravimo da smo mi zemlje u razvoju, a u periodu 2020-2030 moramo da koristimo one energente koji će nam dati mogućnost da osnažimo privredu.

- Pred nama je teška energetska tranzicija. Mi u energetskom balansu imamo 2% gasa, Hrvatska 16%, Mađarska 32%. Naše mišljenje je da je gas broj jedan u toj tranziciji jer posle razvoja infrastrukture gasa, daćemo veliki stimulans privredi. Nakon 2030. godine, ako budu realizovane investicije solarnih parkova i vetroelektrana, isti taj gas će vrlo verovatno biti onaj energent koji će dati mogućnost balansiranja. Ako u ovom trenutku budemo rešili pametno sve ovo, BiH ima mogućnost da u periodu 2030-2035 bude produktivna, da ne kažem bogata zemlja. Ako to ne rešimo, gubimo neverovatnu šansu koju nam je ova situacija dala – rekao je Ivanković.

On je istakao da Srbija radi sjajne stvari, ali kada nastupi kriza, svaka zemlja gleda sebe.

- Tokom zime, obustavljena je isporuka dizela iz Srbije za BiH, a znamo da od svih naših potrebe za gorivima, 85% čini dizel. Bili smo prepušteni sebi i komercijalnim organizacijama. To je primer da ako pružamo podršku komercijalnim organizacijama, one su u kriznim situacijama jedini oslonac za državu. Mi smo shvatili da neće biti dizela iz Srbije, zakupili smo sve preostale skladišne kapacitete u Hrvatskoj, mislim da je to bila ključna odluka. U oblasti gasa je slična priča, on će biti sve dominantniji, a mi nemamo gasnu infrastrukturu po BiH – zaključio je Ivanković.

Podsetimo, Samit energetike Trebinje 2023 održavao se od 22. do 24. marta u organizaciji Elektroprivrede RS, Grada Trebinja i firme SET.

Portal eKapija je medijski sponzor Samita.

Više o panelima i dešavanjima možete da pratite u posebnoj rubrici na linku OVDE.

M. Dedić

Kompletan panel možete pogledati na videu u nastavku: