Dolazak ruske delegacije dodatni impuls privrednim odnosima - Srbija u 2010. povećala izvoz 55%

Iako je spisak tema koji će se sutra naći na stolu pred srpskom i ruskom delegacijom opširan, kako se do sada moglo čuti na dnevnom redu biće najpre privredna pitanja. To i ne čudi ako se zna da je Moskva jedan od vodećih privrednih partnera Beograda. Pre svega, privrednici očekuju da će nakon posete premijera Vladimira Putina Srbiji početi da važi proširena lista proizvoda prema Sporazuma o slobodnoj trgovini dve zemlje.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije prošle godine je dostigla vrednost od 2,7 mlrd USD, što je za oko 16% više nego godinu ranije, ali je i dalje karakteriše veliki trgovinski deficit na srpskoj strani, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Srpski izvoz je u 2010. povećan oko 55% i iznosio je 541,1 mil USD, uvoz za oko 10% sa nominalnom vrednošću od 2,1 mlrd USD dok je negativan spoljnotrgovinski saldo 1,6 mlrd USD. Na početku 2011. godine, nastavljen je trend rasta izvoza iz Srbije na rusko tržište. U januaru 2011. Srbija i Rusija razmenile su 194,4 mil USD roba i usluga, što je manje za oko 5,5% u odnosu na isti mesec 2010. ali je srpski izvoz "skočio" za oko 63% i iznosi 41,2 mil USD. Uvoz je smanjen za oko 15% i iznosi 153,6 mi USD, dok je negativni saldo 112,4 mil USD.

Rast srpskog izvoza, kako objašnjavaju stručnjaci PKS, posledica je primene liberalizovanog Sporazuma o slobodnoj trgovini i napora da se izvoz, posebno prehrambenih i hemijskih proizvoda kao i robe široke potrošnje, organizovano plasira preko velikih trgovinskih lanaca ili osnivanjem rusko-srpskih trgovinskih kuća.

Rusija je Srbiji prvi partner u uvozu, šesti u izvozu dok pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 26%. U srpskom uvozu iz Rusije godinama dominiraju energenti, koji čine čak 75 do 80% ukupnih kupovina u toj zemlji dok su najzastupljeniji proizvodi u izvozu podni pokrivači i ploče, tapete, akumulatori, šipke, cevi od bakra, gume, voće, lekovi. Iz Rusije se u Srbiju najviše uvozi sirova nafta 43,27%, prirodni gas 30,71%, sirovi aluminijum, bakarna žica, dizel goriva.

- Izvoz iz naše zemlje na rusko tržište može se povećati daljim rastom isporuke prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, tekstila i nameštaja - ocenio je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović.

Vesović je rekao da su se na ruskom tržištu prošle godine pojavile i nove robe iz Srbije, istakavši da šansu za dalji rast našeg izvoza u budućnosti vidi u daljoj liberalizaciji postojećeg srpsko - ruskog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2000. godine.

On očekuje da će biti povećan izvoz iz Srbije na rusko tržište nameštaja, tekstila, pre svega, dečje odeće i obuće. Potpredsednik PKS je ukazao da ponuda poljoprivrednih proizvoda iz Srbije mora da bude ukrupnjena jer je, kako je rekao, nemoguće da pojedinačne firme zadovolje izuzetno zahtevno rusko tržište, ne samo po pitanju kvaliteta, nego i količina koje moraju kontinuirano da se dopremaju.

Među najvećim izvoznicima iz Srbije u Rusiju su "Tarkett" Bačka Palanka, "Hemofarm" Vršac,"Farmakom" MB Šabac, Valjaonica bakra "Sevojno", Fabrika bakarnih cevi "Majdanpek", "Goša fom" Smederevska Palanka, "Tigar Tyres" Pirot, "Enia" Bačka Palanka, "Moskomerc" Beograd i "Simpo" Vranje. S druge strane, najviše iz Rusije uvoze Naftna industrija Srbije, "Srbijagas", Valjaonica aluminijuma "Sevojno", Fabrika bakarnih cevi "Majdanpek", pirotski "Tigar Tyres", "Promist" Novi Sad, "Euro gas" Subotica kao i beogrdske kompanije "Petrobart", "Jugoimport" SDPR, "Merkatus".

Prema Sporazumu o slobodnoj trgovini iz avgusta 2000, u režimu bescarinske trgovine nalazi oko 96% vrsta robe iz Carinske nomenklature. Na 9. zasedanju Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju oktobra 2010. u Moskvi, dogovorene su nove liste izuzetaka prema kojima će biti povećan broj proizvoda na slobodnom režimu. Ratifikacija se očekuje u prvom kvartalu ove godine.

Dosadašnje ruske investicije u Srbiji iznose oko 1,4 mlrd USD što je, prema oceni PKS, skromno i ima mnogo mogućnosti da ta ulaganja budu veća.

"Gazprom Neft" je krajem 2008. godine za 400 miliona evra kupio Naftnu industriju Srbije, a ruska kompanija se obavezala da će uložiti još 500 mil EUR u rekonstrukciju i modernizaciju tehnološkog kompleksa do 2012. godine. U prošloj godini i početkom 2011. godine "Gazpromneft" je investirao 210 mil EUR u modernizaciju i oko 60 mil EUR u poboljšanje ekološke zaštite postrojenja NIS. Ruska kompanija "Lukoil" 2005. godine kupila je srpsko preduzeće "Beopetrol" i uložila više od 300 mil EUR. Početkom 2010. godine počela je izgradnja magistralnog gasovoda Niš - Leskovac dugačkog 52 kilometra, a projekat finansira kompanija "Yugorosgaz" dok su izvođači radova srpska preduzeća. Investicija je vredna 24 mil USD, a lane je urađeno 36 kilometara gasovoda.

Ruski investitori su ulagali u proteklom periodu i u druge sektore srpske privrede - obojenu metalurgiju, mašinogradnju, hemijsku industriju, turizam i bankarstvo. U aprilu 2007. godine ruska kompanija "Metropol Group" kupila je na beogradskoj berzi 71,2% akcija turističkog preduzeća "Putnik" za 41 mil EUR. U decembru 2010. u Beogradu je otvoren hotel "Tulip In Putnik Beograd", a investicija je vredna 7,2 mil EUR. Ukupne investicije ruske kompanije "Metropol Group" u turistički sektor Srbije trenutno iznose oko 65 mil USD.

U bankarskom sektoru Srbije prisutna je Moskovska banka Beograd. Rusija je Srbiji odobrila kredit od milijardu dolara, do sada je uplaćeno 200 mil USD za podršku budžetu, dok je ostatak namenjen modernizaciji i izgradnji železničke infrastrukture.

Što se tiče srpskih investicija u Rusiju one iznose oko 400 mil USD. Koncern "Hemofarm" iz Vršca u izgradnju fabrike za proizvodnju lekova u Obninsku, 80 kilometara od Moskve uložio je 32 mil USD. "Sintelon" iz Bačke Topole u Samarskoj oblasti u izgradnju centara za istraživanje, razvoj i dizajn u Otradni uložio je 343 mil USD, u fabriku u Moskovskoj oblasti 38 mil USD, a u Poslovni centar u Moskvi 10 mil USD. Srpska farmaceutska kompanija "Galenika" planira izgradnju svoje fabrike u Rusiji.

Potencijal bilateralnih trgovinsko-ekonomskih odnosa Srbije i Rusije ogroman je, ali nedovoljno iskorišćen pa je radi unapređenja robne razmene i smanjenja debalansa u međusobnoj trgovini, neophodno proširenje asortimana roba i strukture razmene kao i pronalaženje novih oblika privredne saradnje. Takođe, neophodno je stvoriti povoljne uslove za uključivanje u saradnju novih preduzeća, pronaći mogućnosti za širenje investicione saradnje i učešća u krupnim investicionim projektima, kao i stimulisanje saradnje malih i srednjih preduzeća.

Vlada Republike Srbije

Privredna komora Srbije

Ambasada Ruske Federacije Beograd

Tarkett d.o.o. Bačka Palanka

Hemofarm a.d. Vršac

Koncern Farmakom MB Šabac

Valjaonica bakra a.d. Sevojno

Fabrika bakarnih cevi a.d. Majdanpek

Goša Fom Smederevska Palanka

Sintelon d.o.o. Bačka Palanka

Moskomerc Beograd

Simpo a.d. Vranje

Simpo Line d.o.o. Vranje

NIS a.d. Novi Sad

JP Srbijagas Novi Sad

Promist d.o.o. Novi Sad

Euro Gas d.o.o. Subotica

Petrobart d.o.o. Beograd

Jugoimport-SDPR Beograd

MERCATUS Beograd

JSC Gazprom Neft Moscow

Gazprom Moscow

Lukoil Srbija a.d. Beograd

Yugorosgaz a.d. Beograd

Putnik a.d. Beograd

Hotel Putnik Beograd

Api bank ad Beograd

Galenika a.d. Beograd

PKS

spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije

Vladimir Putin

Vladimir Putin u Beogradu

dolazak Vladimira Putina u Beograd

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije

sirovi aluminijum

bakarna žica

akumulatori

cevi od bakra

Mihailo Vesović

Tarket

Tigar Tajers Pirot

Nis

Eurogas Subotica

Jugo import

SDPR

bescarinska trgovina

Gapromnjeft

Gazpromneft

Beopetrol

gasovod Niš Leskovac

Jugorosgas