U selu kod Gornjeg Milanovca teretana za svinje - Sada umesto slanine sapunjare imaju pravu pančetu

U domaćinstvu Vukovića iz gornjomilanovačkog sela Srezojevci stočarstvom su se bavili odvajkada, ali su se u poslednjih nekoliko godina opredelili isključivo za svinjarstvo.

U posao je uključena čitava porodica i nekoliko generacija. Da bi meso bilo konkurentno na tržištu, podmladak porodice prati aktuelne trendove, a uzgoj svinja moravki prilagođen je tržištu, i to na jedan drugačiji način.

Cilj je bio da se tradicionalna masna grla pretvore u mesna, a stoga su prvo svinje iz zatvorenih obora pustili na otvoreno i promenili im način ishrane, prenosi Srpska info.

– U razgovoru sa stručnjacima za ishranu domaćih životinja, uveli smo recepturu gde će obavezan obrok da bude surutka i to se pokazalo izuzetno dobro, jer veliku količinu masti pretvara u proteine. Ove svinje moravke su poznate po tome što imaju veliku količinu masti, uz ovakvu ishranu dođe do mešanja masti sa mesnatim delom i dobije se onaj pravi file. Mi smo imali svinju od 167 kilograma koja je imala pančetu, a ne slaninu sapunjaru kao do sad – kaže domaćin Želimir.

Međutim, sama surutka nije bila dovoljna da bi kvalitet mesa bio vrhunski, pa je Želimir odlučio da im uvede i obavezne fizičke aktivnosti u svinjskoj teretani na otvorenom.

– Možda je nekome smešno, ali prvo smo im u baštu ubacili jednog kerića koji ih je jurio, da one ne bi ležale na jednom mestu, već su morale da se kreću. Onda smo im razdvojili na dve različite strane pojilište od hranilišta na terenu koji ima veliki uspon, tako da su i tada morale poprilično da se šetaju – ističe ovaj domaćin.

Želimir uživa u svom poslu, a svoje ljubimice naziva gimnastičarkama i svaki trenutak koristi da im ugodi, a svoje vreme odmora provodi opet zajedno sa njima.

– Imam jedan kamen ispred bašte gde su svinje ograđene i kad se umorim sednem na njega i odmorim i srce i dušu. Gledam svoje lepotice i lepotane koji imaju svaki po jedno stablo šljive, slušam kako krckaju grančice, kako riškaju, nekome je odmor u kafiću ili na pecanju a meni je ovde odmor, mnogi kažu da sam lud, ali ja ne marim – kaže Želimir.

Iako je dosta toga prepustio mlađima u ovom poslu je i dalje starina Aleksandar koji sa ponosom pokazuje pune obore i iako mu je 80 godina još se ne predaje.

– Sa krmačama za sada imamo oko 100 grla, ustajemo u pet, da ih namirimo i nije nam teško, jer svaki posao koji radiš moraš prvo da voliš, a kad radiš sa puno predanosti, stiže i zarada – tvrdi on.

Ono čemu Vukovići takođe pridaju veliki značaj jeste uzgoj veprova jer je kvalitetan rasplodni materijal takođe od izuzetne važnosti.