Odeća i otpad od hrane više štete klimi od plastike, ali većina ljudi to ne zna
Tekstil, poput odeće i obuće, ima duge lance snabdevanja i u svakoj fazi generiše veliku količinu emisija, od uzgajanja vlakana poput pamuka preko proizvodnje odeće, do pakovanja i transporta.
Ipak, tek 5% ljudi zna da je tekstilni otpad najgora vrsta otpada za klimu, a čak 61% misli da je to plastika, upozorava izveštaj. Samo 14% ispitanika kaže da razmišlja o ekološkom uticaju stvari koje kupuju.
Kako kažu u organizaciji Zero Waste Škotska, merenje ugljeničnog uticaja otpada pruža znatno pouzdaniju sliku od tradicionalnog merenja po težini. Termin tekstil u izveštaju uključuje odeću, obuću i stvari iz domaćinstva, poput tepiha.
Druga vrsta otpada koja je izdvojena kao posebno loša po životnu sredinu uključuje otpad od hrane, koji po težini čini 18% kućnog otpada, ali izaziva 30% emisija. Inače, četiri petine ugljeničnog otiska dolazi od proizvoda i materijala namenjenih potrošačima.
Na značaj pouzdanih podataka u oblasti tekstilnog otpada nedavno je upozorila Konfederacija evropskih reciklera (EuRIC). Kako su istakli, veoma je važno razdvojiti polovnu odeću koja se može više puta koristiti i time dobiti novi život, od tekstilnog otpada.
- U nedostatku jasnih kriterijuma, računa se da je izvoz posebno odvojenog tekstila koji se može ponovo upotrebiti jednak izvozu nesortiranog tekstilnog otpada što često dovodi do nesporazuma. Zato je važno da Evropska komisija hitno uvede jasnu razliku. Takođe, zalažemo se za uvođenje fiskalnih inicijativa koje će ojačati tržište polovne odeće i unaprediti recikliranje u EU – kažu u EuRIC dodajući da polovna odeća ima 70 puta manji uticaj na životnu sredinu od proizvodnje nove.
M. D.