Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Hrvatski geotermalni resursi na pragu eksploatacije
Komentari
Hrvatska Agencija za ugljovodonike uz pomoć sredstava iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO) aktivno pomaže lokalnim zajednicama da iskoriste potencijal geotermalne energije za sisteme centralnog grejanja. Paralelno, strani koncesionar počinje radove na onome što bi u završnici možda mogla da bude najsnažnija geotermalna elektrana u Evropi. Okruženje je vrlo aktivno, a interesovanja za geotermalne resurse postoji.
Dipl. ing. Martina Tuschl, direktorka Sektora za istraživanje i eksploataciju u Agenciji za ugljovodonike sa optimizmom detaljno govori o aktivnostima Agencije i potencijalima koji bi tek trebalo da se koriste.
Korišćenje geotermalne energija u poljoprivredi
Kad je reč o dosadašnjim aktivnostima, koliko je dozvola Agencija do sada izdala za istraživanje geotermalnog potencijala, ko su nosioci istražnih radova i u kojoj fazi su ti projekti?
- Agencija je uključena u proces realizacije tendera, ali dozvole izdaje resorno Ministarstvo. Trenutno je izdato sedam dozvola u oblasti geotermalne energije, tako da od prošle nedelje imamo 16 istražnih prostora. Dakle, dve nove dozvole su izdate početkom februara. Jako smo zadovoljni zbog toga što je jedna od dozvola izdata poljoprivredniku u Baranji kod Osijeka koji planira da koristiti energiju u poljoprivredne svrhe. Bavi se proizvodnjom u staklenicima, ima velike troškove grejanja i želi da ih smanji kroz geotermalnu energiju. Što se tiče investitora u istražne prostore, to su lokalne zajednice i u nešto manjem broju privatni investitori. Lokalna zajednica se u poslednje vreme jako aktivirala i geotermalne potencijale želi da iskoristi, uglavnom, za potrebe grejanja. Tu ima sjajnih projekata, neki investitori žele da podignu cele poslovne zone, grejanje javnih objekata, ustanove lokalnog karaktera.
U kojoj su fazi lokalni projekti?
- Prema našim informacijama, ti projekti su u studijskoj fazi. Neki su u fazama određenih merenja, ali svi zapinju na pitanju finansiranja daljih istražnih radova. Najdalje je otišao Grad Bjelovar, oni su spremni za pokretanje bušenja istražne bušotine. Karlovac je dobio sredstva za pripremu bušotinskog radnog prostora za prvu bušotinu. Ostali malo zaostaju, jer traže sredstva. Geotermalni projekti iziskuju značajnija ulaganja – za potrebe iskorišćavanja topote, bušotine su duboke najmanje 2.000 metara a to je oko 4 do 5 mil EUR po bušotini, s tim da su potrebne barem dve takve bušotine. Nadogradnja zavisi od razvijenosti lokalnog grejnog sistema. Ne treba zaboraviti da kod geotermalne energije količina energije zavisi od broja bušotina. Prostor definiše, ali ulaganje daje konačnu snagu prostoru. Volela bih da se digne svest o mogućnostima koje geotermalna energija može da pruži u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji. To su plitke bušotine, na 1.000 metara, gde se može naći topla voda od 30-50 Celzijusa, što je dovoljno za grejanje staklenika, eventualno uz dodatak toplotne. To nije veliko ulaganje i može vrlo brzo da se vrati. Geotermalna energija nije skupa, Slavonija zimi nema tako veliku osunčanost, a solar s baterijama cenovno može ići čak iznad geotermi.
Izgradnja geotermalne elektrane
Kada se može očekivati druga, snažnija geotermalna elektrana u Hrvatskoj?
- Upravo je 6. februara započelo bušenje na području Legrada, gde dozvolu za istraživanje ima turska kompanija Terra Energy Exploration, koja planira izgradnju barem 50 MW geotermalne elektrane. Istražni prostor je odličan. Dozvolu su dobili 2020. godine, a u planu je veći broj bušotina. Iza Terre Energy stoji turska kompanija Soyak, koja ima veći broj GTE u Turskoj. Tek sa rezultatima prve bušotine može da se definiše snaga geotermalne elektrane, pošto se tada dobijaju informacije o protocima i temperaturama. Posle podataka o potvrdi ležišta i njegovim kapacitetima sledi projektovanje elektrane. Što je elektrana snažnija, projekt je isplativiji, zato je optimalno da se ide na snažniju elektranu ili u kaskadni razvoj. Odmah nakon što se izbuši prva bušotina sledi dalje bušenje, koje može biti gotovo kroz godinu i po dana, a elektrana se gradi paralelno. S obzirom na dosadašnji tempo, očekujemo da bi za dve godine projekat mogao biti završen.
Krajem decembra 2022. godine otvoreni su tenderi za istraživanje geotermalnih voda za iskorišćavanje električne energije u šest istražnih prostora. Da li raste broj zainteresovanih?
- Da, interesovanje kompanija smo uočili i pre tendera. Uglavnom je reč o interesovanju evropskih kompanija, a tenderi se završavaju početkom juna.
Predistražni radovi
Agencija će, zahvaljujući finansiranju kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, investirati u geofizička snimanja odnosno preliminarne istražne radove. Zašto ste se odlučili na to, šta ćete konkretno napraviti i koji potencijal kroz to nastojite otključati?
- Izmenama krovnog Zakona 2021. Agencija je ovlašćena da u ime i za račun države izvodi preliminarne istražne radove za procenu geotermalnog potencijala. Kada je NPOO bio raspisan, prijavili smo se s programom orijentisanim na predistražne radove za potrebe sistema grejanja. Reč je o plićim bušotinama gde se očekuje temperatura vode do 100 Celzijusovih stepeni. Kroz Nacionalni program oporavka i otpornosti za to je osigurano 30 mil EUR.
U kojoj fazi su trenutno ta snimanja i kakav je dalji plan?
- Izdvojili smo devet lokacija, gradove koji imaju centralne grejne sisteme ili, barem, delimičnu mrežu. Zatim smo to preklopili sa kartama geološkog potencijala, kako bismo videli gde je moguće iskorišćavanje tog potencijala, te mesta gde nam nedostaju podaci. Tako smo od devet prostora izdvojili šest gradova, a to su Zaprešić, Velika Gorica, Sisak, Osijek, Vinkovci i Vukovar. Imamo određene studije i sada idemo u dosnimavanje seizmičkih podataka, kako bismo dobili bolju sliku. Zapadni deo zemlje je završen, a ekipe su već u Slavoniji gde ovih dana počinju sa seizmičkim snimanjima. Na taj način, uključivanjem države u operativni deo radova, konkretno snimanjem seizmike, radimo zapravo i smanjenje rizika tog prostora, jer geologija ima određeni rizik, a svaki dodatni podatak smanjuje rizik budućeg ulaganja. To nije samo za potrebe NPOO-a, već i za buduće projekte. Na tim područjima ćemo snimati dodatnu seizmiku, napraviti geološke modele i videti koji su potencijali. Od tih šest prostora izabraćemo dva najperspektivnija, gde ćemo izraditi istražne bušotine i odrediti rezerve. Ovakav obim istražnih radova smanjuje kapitalno ulaganje, odnosno smanjuje rizik za dalji razvoj projekata. Agencija svoj posao završava podzemnim radovima i, u skladu sa zakonom, prostor se daje na javni tender isključivo za potrebe grejanja. Nadamo se da će lokalne zajednice naći svoj interes da idu da traže dozvole i da će realizovati projekt spajanja toplotne mreže i sadašnji energent – fosilno gorivo zameniti obnovljivom energijom. Tamo gde neće biti istražnih bušotina postojaće precizni podaci koji su dobra osnova za dalji razvoj. Nadamo se da ćemo kroz druge izvore povući još novca za dalja ispitivanja.
Finansiranje – osnovni program
Očigledno je lokalnim zajednicama finansiranje osnovni problem. Kakve su njihove mogućnosti?
- Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Uniji, kaže se: "Sunce, vetar i drugo". Mi smo ono drugo. Problem je što na nivou Evropske unije geotermalna energija nije dovoljno zastupljena u programiranju finansijskih paketa. Na tome se na nivou EU-a već radi i mislim da će se i to promeniti. Nemačka izuzetno puno radi u tom smeru, zanimaju ih, ne samo toplotne dizalice, već i duboki geotermalni izvori. Francuska je ovih dana izdala plan razvoja geotermalne energije, Holandija takođe koristi taj potencijal za grejanje. Neke zemlje za geotermalna istraživanja imaju, na primer, derisking fondove, gde ako kompanija izbuši bušotinu, može da dobije povrat dela uloženih sredstava u slučaju negativne bušotine. Model koji sprovodimo kroz NPOO, snimanjima i analizom područja predstavlja svojevrsno smanjenje rizika. U Agenciji imamo stručnjake koji pokrivaju celi proces analize podzemlja od interpretatora seizmike, geoloških interpretatora, modelatora, petrofizičara, rezervoar inženjera, dakle, celi mali geoenergetski tim. Takav model rada Agencije je izuzetak, a ne pravilo u EU-u. Optimistična sam kad je reč o mogućnostima finansiranja i ubrzanju izdavanja dozvola u EU.
S obzirom na sve poduzete aktivnosti, a zaista ih je mnogo, šta ste prepoznali kao najveću prepreku u iskorišćavanju geotermalnog potencijala u Hrvatskoj?
- Novac i samo novac. Uz novac, malo je i straha, jer nema dovoljno znanja o podzemnim kapacitetima. Vetar i sunce se mogu izmeriti, ali evaluacija podzemnih potencijala je nešto sasvim drugo i zato, možda, i dolazi do zadrške. Jedna duboka bušotina košta 10 mil EUR. Dakle, to je jako veliki novac i geološki rizik – bez obzira na sve podatke, bušotina na kraju može biti negativna. Treba naglasiti da 1 MW iz geotermalne energije prema proceni IRENE košta 5 do 6 mil EUR. Za svaki taj istražni prostor potrebno je barem 10 do 20 MW. Dakle, zbog toga se javno komunicira o potencijalu investicije u Hrvatskoj od 400 mil EUR.
Zainteresovanost industrije
Kako vidite Hrvatsku kad je reč o iskorišćavanju geotermalnog potencijala za, recimo, 10 godina?
- Za 10 godina vidim barem 300 MW električne i isto toliko MW toplotne energije.
O čemu govorimo kad je reč o pokretanju domaće industrije koja prati projekte geotermalne energije?
- Zavisi od interesovanje industrije. Naše kompanije mogu da podrže investicije. Đuro Đaković može da proizvodi bušotinske glave, opremu za bušotine, Končar može da ponudi transformatore i turbine, Crosco može da obavi bušenja, što i radi trenutno u Legradu. Imamo šta da ponudimo, ali potreno je da se vidi o kom obimu radova je reč. Imamo Rudarsko-naftno-geološki fakultet koji može da pruži stručnjake. To su značajne mogućnosti, tim pre što u Evropi nema dovoljno stručnjaka. Krivulja znanja geotermalnoj energiji je ravna, jer nedostaje projekata, pa nema ni napretka tehnologije. Trošak bušotine je takav kakav jeste i ostaće fiksan, ali možemo da poboljšamo elektroenergetski deo i iskoristivost tih elektrana.
Trajno zbrinjavanje ugljen dioksida
Prijavili ste i projekat trajnog zbrinjavanja ugljen-dioksida. O čemu se radi?
- Detaljno smo razvili taj projekt, napravili analize i ušli smo s tim projektom na PCI listu projekata od evropskog interesa. Projekt bi se realizovao u Bockovcima, u Slavoniji, gde bi se iz cementara u Mađarskoj i Hrvatskoj trajno zbrinjavao ugljen-dioksid. Ispod tog ležišta je vrući vodonosnik, pa bi se uz projekat zbrinjavanja gasa napravila vlastita geotermalna elektrana koja bi zadovoljavala sopstvene potrebe za električnom energijom. Agencija bi kroz svoja ovlašćenja mogla da napravi preliminarne istražne aktivnosti. Cementna industrija nema drugog izbora, jer do 2030. zbog troškova emisijskih kvota više neće moći da opstane, ukoliko ne reši zbrinjavanje CO2.
Kakva je situacija s istraživanjem ugljovodonika i početkom proizvodnje?
- Do nove proizvodnje ugljovodonika u Hrvatskoj doći će na području Panonskog bazena u nekim od istražnih prostora na kojima istražuje kompanije INA –
To su rezultati istraživanja za koje je Vlada Republike Hrvatske 2016. godine potpisala ugovore o istraživanju i podeli proizvodnje ugljovodonika. Očekuje se da će kanadska kompanija Vermilion početkom 2024. godine privesti proizvodnji nove količine prirodnog gasa s eksploatacijskih polja Berak i Cerić u istočnoj Slavoniji. Radi se o početnim količinama od 250 000 m3 dnevno po bušotini, što na godišnjem nivou predstavlja preko 20% trenutne ukupne domaće proizvodnje. Takođe, očekujemo i privođenje novih rezervi gasa koje je istražnim aktivnostima otkrila INA, a procenjene početne količine su na nivou od 55.700 m3 dnevno. Očekujemo i da će ugovori potpisani 2020. godine s kompanijama Aspect Croatia i Vermilion Zagreb Exploration za područje centralne i severozapadne Hrvatske biti jednako uspešni. Snimljeni su veliki volumeni seizmike i uskoro se očekuju prva istražna bušotina za koju se nadamo da će pokazati neke nove potencijale.
INA d.d. Zagreb
Agencija za ugljikovodike Zagreb
