Kako savremenom opremom do 50 kg meda po košnici?

Pčelari su imali priliku da čuju šta ga to izdvaja od drugih, jer je Vujović u svom kraju poznat kao rekorder po proizvodnji meda. U proseku ima od 40 do 50 kg meda po košnici, u zavisnosti od godine. Proizvodi bagremov med, a pored njega ima još i voćni, šumski i suncokretov med. Ono što je vrlo bitno jeste da Vujović koristi savremenu opremu koja doprinosi efikasnijem radu. Bez savremene opreme ne može ozbiljno da se radi.

- Na toj opremi moja supruga za mesec dana iscedi 25 tona meda, sama bez ičije pomoći, naravno ako je rodilo. Imamo jedinstvenu tehnologiju ceđenja meda sa komorom koja drži med na određenoj temperaturi i dve savremene centrifuge. Takođe i dve hladnjače i u njima čuvam saće kako ga ne bi napadao moljac - kaže Vujović.

Pčelinjak je unificiran, košnice su identične. Transport je olakšan mehanizacijom. Uz kamion, Vujović ima i viljuškar kojim utovaruje univerzalne palete na kojima su košnice.

Košnice su prilagođene brzom radu. Sve što mogu Vujovići sami prave pa tako zimi prave košnice, a leti pčelare.

- Sve što radimo moramo brzo da radimo da bi dobili na vremenu. Ne radimo klasično pregledanje košnica kao što rade ostali pčelari nego pokušavamo da pročitamo iz košnica. Kompletna društva su na osam ramova i sa strane su dva prazna prostora. U jesen hranimo do te mere dok pčele u tom praznom prostoru ne počnu da rade prirodno saće, a to znači da im je sve unutra puno - ističe Vujović pojašnjavajući da tako ne moraju da otvaraju da vide da li postoji dovoljna zaliha hrane.

U ovom pčelinjaku razlikuju se i prolećni radovi.

- U proleće ne hranimo pčele dok ne ojačaju na četiri ili pet ulica, što se vidi odozgo. Sve postupke skraćujemo tako što čitamo te njihove pokazatelje, a ne da radimo totalne analize ram po ram pa da brojimo. Na proleće težimo da se što bolje razvijemo za bagrem jer nam je on cilj.

Osim tekućih poslova, među košnicama Vujovića nema nekih većih problema.

- Ima bolesti, ali to nisu bolesti pčela, nego pčelara ,jer su često nemarni pa zato dolazi do bolesti. Mi zato držimo pčelinjak na visokom nivou što se tiče snage društava. Problem može da napravi vreme kada ima više kiša ali se sve u hodu rešava - ističe sagovornik Agrokluba.

Ono što pravi problem jeste prodaja.

- Problem je plasman, jer svi hoće da uzmu više novca nego proizvođač. Otkupljivači nam skidaju po pola evra da bi oni zaradili - kaže Vujović i dodaje da je pčelarstvo dobrovoljna robija.

- To je nešto što vas veže, ne možete od toga da odustanete. Iako ljudi sa strane misle da tu ima mnogo novca, ne možete se obogatiti od pčelarstva. To je lep i zanimljiv hobi, ali teško i odgovorno zanimanje.

Vujović godišnje proizvodi od 15 do 25 tona meda. Rekordne godine su bile 2015. i 2018. kada je proizveo svoj rekord. Međutim, bilo je godina kada je zbog loših vremenskih prilika i hladnih prolećnih meseci, prinos bio i samo šest tona. Kako procenjuje, do sada je - za više od 35 godina, proizveo oko 260 tona meda. Prodaje na veliko, ali pošto cene na tržištu nisu stabilne, med prodaje i na teglu jer već ima svoje redovne kupce.