Danski muzej vodi posetioce u prošlost i u budućnost

- Uzbudljive su mi filmske kulise. Gledao sam scenografije u filmova s temom odrastanja i mnogo su mi se svidele te prazne scene - objašnjava za Euronews Esben Vajle Kjers, umetnik i kustos ove izložbe.

- Hteo sam da stvorim nešto što nije pravi skejt park. Više je kao scenografija. Ovo je simbol parka u kome bi neko hteo da vozi skejtbord, ali ovde nema skejtera. Ni skejt park ni grafiti nisu stvarni, i grafiti su simbol u umetničkom prostoru. Ovo je igra s kulisama, kao pozorište - dodaje Kjers.

Glavnu ulogu u postavci ima skulptura "Leptir!" koja u sebi spaja estetiku pop-rock muzike i sveta stripa.

- Ima dosta optimizma u ovim radovima iz devedesetih godina, optimizma prema budućnosti, internetu, tehnologiji uopšte. Čini mi se da, iako devedesete nisu tako daleko, ipak deluju daleko zato što svi koriste društvene mreže. Znamo kako one deluju na mozak. Priča se o klimi, ratovima, sukobima u svetu. Toga je bilo i u devedesetim godinama. Sada na ove radove gledamo, bar ja tako gledam, ne samo pozitivno nego i sa stavom da bi trebalo da sebe bolje razumemo dok gledamo ova umetnička dela - ističe kustos.

Nostalgija za vremenom od pre tri decenije nije jednosmerna. Ona proučava i optimizam i radikalizam devedesetih.

S druge strane je instalacija "Priroda sanja", koja nosi naziv po instalaciji umetnika Refika Anadola. Reč je o veštačkoj inteligenciji koja na osnovu podataka koje joj autor daje stvara prizore nalik snovima.

- Umetnik unosi odabrane podatke u veštačku inteligenciju. To mogu biti slike planinâ, ili slike šumâ, i tako dalje. I onda veštačka inteligencija, tačnije oni kroz saradnju stvaraju ove zapanjujuće prizore - objašnjava autor izložbe Rasmus Stenbaken.

"Priroda sanja" je video-skulptura veličine 7×7 metara. Milioni fotografija prirode prošlo je kroz memorijske procesore, stvarajući složene pokretne slike.

- Sada kada govorimo o veštačkoj inteligenciji i tome kako mašine, naročito kompjuteri, počinju da razmišljaju, Refik Anadol zamišlja kako izgleda ako mogu i da sanjaju. Ili da imaju halucinacije, na isti način kao mi ljudi? On pokušava da zamisli šta će biti ako u mašinu ubacimo ove prizore prirode, o čemu će one sanjati - objašnjava autor.

Umetnik kroz svoj rad može da postavi isto pitanje kao i pisac Filip Dik, koji je u romanu "Da li roboti sanjaju električne ovce?" zaronio u svet budućnosti u kojem androidi žele da produže svoj vek da bi živeli sa sećanjima… i snovima.

- Veštačka inteligencija je sastavni deo našeg društva. Možemo da mislimo da je to nešto nekih deset godina u budućnosti; ali ona već postoji, ovde i sada. I umetnici se njome bave. Mislim da sebe Refik Anadol doživljava kao saradnika veštačke inteligencije, za njega je to zajednički rad - zaključuje Stenbaken.