NavMenu

Agrar može mlade da vrati dedovini - Stručni skup o opstanku sela 24. i 25. februara u Požegi

Izvor: Dnevnik Četvrtak, 23.02.2023. 09:58
Komentari
Podeli
(Foto: Pixabay / alex_agri)
Kako oživeti selo u Srbiji tema je tradicionalog devetog po redu skupa naučnika, poljoprivrednika i svih onih koje interesuje opstanak sela u našoj zemlji.

Skup će biti upriličen u petak i subotu, 24 i 25. februara u Požegi i na njemu će biti oko 200 učesnika, od kojih 120 autora.

Član Nacionalnog tima za preporod Srbije i agrarni analitičar Branisilav Gulan ističe da se rešenje za spas sela nalazi u agraru.

- Proizvodnja hrane već decenijama stagnira, a tim poslom se bavi oko 1,4 miliona stanovnika. Od oko 3,4 miliona hektara koji se obrađuju čak više od 217.000 poljoprivrednika su vlasnici svega do dva hektara zemlje - kaže Gulan. - Sela su nekada bila mesta rađanja, veselja, svadbi pa i umiranja. Sada su u njima gleda ko će poslednji da ugasi svetlo, od 4.700 sela na putu nestanka se nalazi čak 1.200 njih. U više od hiljadu sela ima manje od po 100 stanovnika, čak hiljadu mesta nema ni po jednu prodavnicu, 500 sela nema vezu sa svetom. U proteklih nekoliko godina za vreme pandemije kovid-19 umiralo je više od 120.000 žitelja Srbije, a rađalo se manje od 60.000 .To znači da nam se Srbija prazni i da na istoj teritoriji živi sve manje stanovnika.To je pokazao i poslednji popis stanovništva, po kome nas je tek 6,5 miliona. Najviše ima praznih sela u istočnom i južnom delu Srbije i najviše neobrađenih njiva, čak 400.000 do 600.000 hektar ima neobrađenih oranica u južnom delu zemlje.

On ističe da je od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove otišlo oko osam miliona stanovnika, koji su u gradskim sredinama ostvarivali egzistenciju, a sada u trećem dobu primetili da im nedostaje selo i da se sve manje proizvodi hrana. - Među njima su mnogi samo nadgledali život na selu i govorili kako Srbija može da nahrani pola Evrope. Međutim, stvarnost je drugačija. Sada je svakodnevno gladno oko 500.000 žitelja a taj broj svakodnevno raste .U 2021. godini pad proizvodnje bio je veći od pet odsto, a u 2022. godini rast pada je nastavljen, čak je veći za osam posto.

Gulan će na naučnom skupu govoriti o navodnjavanju i odvodnjavanju i primećuje da su ove teme sve do skora bile nezamislive u proteklih sedam decenija za rukovodioce i kreatore agrarne politike.

- U Srbiji je prilikom završetka izgradnje hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, daleke 1977. godine, bilo planirano da se navodnjava čak 510.000 hektara njiva i da se odvodnjava još milion hektara - navodi agroekonomsista Branisilav Gulan. - Navodnjavanje je ostalo obećanje svih vlasti i nikada se nije ostvarilo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini je navodnjavano samo 54.639 hektara, što je 1,5 odsto njiva na kojima se proizvodi hrana. Odvodnjavanje je funkconislao do 2005. godine dok nisu bile velike poplave u Vojvodini jer zbog previše mulja sistem nije mogao da primi suvišne vode.

Gde ima zadruge i život se vraća

Ima nade da se vrati život na selo, smatra Gulan, ali se to ne može dogoditi odjednom. - Oživljavanje sela počelo je akcijom 500 zadruga u 500 sela, koju je pokrenulo Ministarstvo za brigu o selu. Posle četiri godine naša zemlja je dobila 1.100 novih zadruga pa sada imamo 3.000 poljoprivrednih zadruga. Kroz bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara novac je dobilo 207 zadruga. U selima gde ima zadruga vraća se život. Do kraja 2022. godine kupljeno je 1.600 kuća, ali da bi obnovila prazna sela i počele obrađivati zapuštene njive, potrebno je da prođe nekoliko decenija jer su sela bila zapostavljana odmah posle Drugog svetskog rata.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.