Da li ste pogledali "Cinema comunisto" ?

Kad smo pisali o „Glembajevima“ bavili smo se fenomenom „preglumljavanja“ u pozorištu.

To se odnosilo na glumce. Ali, i publika u pozorištu ume da „preglumi“. Kako? Pa, recimo, ovako. Predstava „Kate Kapuralica“ Narodnog pozorišta iz Sombora bila je hit devedesetih, a vremenom je postigla kultni status. Publika je ovacijama ispraćala glumce.

Prošle godine beogradski Atelje 212 ustanovio je festival „Mucijevi dani“ u čast slavnog reditelja. Somborci su ponovo postavili i izveli „Kate“. Predstava je opet bila dobra, ali mora se priznati da se malo izgubio onaj „duh vremena“. Pa, i kad danas gledate „Terminatora“ nije baš kao prvi put, što ne znači da je loše. Jednostavno, bilo je to nostalgično veče koje je jedino pokvarila publika. Čini nam se gora od nekadašnje festovske – premijerne. Kad se završila predstava pojedinci iz publike nisu mogli da se smire. Tapšali su do iznemoglosti. Počeli su i da urlaju: Bravoooo – braavoooo!!!, toliko da je i glumcima izgleda bilo neprijatno.

Pouzdano znamo da neki od tih likova nisu ni gledali „Kate“ devedesetih, ali su čuli o njoj, pa su sad hteli da „odglume“ publiku iz devedesetih. U toj želji oni su je „preglumili“. Mučno je bilo gledati te ljubitelje pozorišta u nekoj vrsti statičnog amoka. Bilo je, naravno, mnogo i onih koji su gledali „Kate“ devedestih i koji su probali da povrate onu atmosferu – aplaudirali su, skandirali, ali na kraju kao da nije bilo egzaltacije sem u umišljaju. „Preglumljavanje“ je bilo očigledno, za razliku od glumaca koji su sve nekako uradili zanatski korektno. Atelje je te večeri bio pun.

Kao i sala „Lorin Bekol“ u beogradskom multipleks bioskopu „Takvud“ na projekciji dokumentarca Mile Turajlić „Cinema Komunisto“. Kad se završio film niko nije hteo da odmah izađe. Čak se ni svetla nisu palila. Maltene svi u sali su s pažnjom odgledali odjavnu špicu. Na momenat mi se učinilo da i ova publika „glumi“, pa će na kraju da „preglumi“. Kad se svetla konačno upališe, malo sam prošarao publiku pogledom i uočio suštinsku razliku od publike „Kate“ sa „Mucijevih dana“. Pasionirani su to ljubitelji ove titoističko–kinematografske tematike. Ili oni koji uglavnom sve znaju o materiji, ili oni koji se trude da saznaju što više. Ono jedino što je spajalo publiku „Cinema“ i „Kate“ je neka vrsta nostalgije i romantizma. Čak bi se pre reklo melanholije, koja je, je l’ te, drugo ime za depresiju. Sigurno da je melanholija bila dublja u slučaju „Cinema“ jer se radi o „titolendu“ - temi superiornijoj u odnosu da alanfordovske duždeve podanike u Dubrovačkoj republici.

„Cinema Komunisto“ se bavi jugoslovenskim „Holivudom Istoka“ – kinematografijom u Titovo vreme. Sintezom stahanovskog i mondenskog shvatanja filma, a sve na osnovu razrade one Lenjinove o filmu kao najvažnijoj umetnosti. Čak je to, bez preterivanja, miks agitpropovskog boljševizma i Holivuda. Što, u suštini, i jeste titoizam, kao važan rukavac revizionizma. Kad malo bolje pogledate, u YU ratnom filmu imate baš dva glavna pravca: proruski - čiji je možda najeklatantniji primer „Užička republika“ Žike Mitrovića, i proholivudski, žanrovski, najmoćniji u filmovima Šibe Krvavca. „Neretva“ i „Sutjeska“ su kombinacija ta dva pravca. I svega toga izgleda ne bi bilo bez Titove velike ljubavi prema filmu, koju pored Bate Živojinovića u „Cinemi“ najuspešnije dočarava njegov kinooperater Aleksandar Konstatinović Leka, uz Aleksandra Rankovića izgleda najuticajniji Leka ovih prostora.

Baš tamo gde je postojbina „Kate“ - u Dubrovniku, sretne Aleksandar Ranković posle Brionskog plenuma i njegove smene, glumca Ljubu Tadića i pita ga zaprepašćen: „Šta se ovo Ljubo desi“? Kao da bi glumac to bolje trebalo da zna od moćnog šefa policije. Toga nema u filmu, ali to je ta materija.

Kad pogledamo četnike iz „Neretve“ i one danas sa Ravne gore i iz Marićevića jaruge, neko je zaista oklevetao Veljka Bulajića koji poentira film tvrdnjom da će sa protokom vremena Titova Jugoslavija biti sve nejasnija zemlja. Zemlja za koju su mnoge generacije zakasnile.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs