Prva obuka pasa za spasavanje iz ruševina - Šest malinoa, nemačkih ovčara i labradora obučava se za pronalaženje žrtava zemljotresa

(Foto: Pixabay / DanaTentis)

Dve žrtve nalaze se u ruševinama nekadašnje zgrade, a spasioci ni uz pomoć elektronske opreme, video-kamera i audio-uređaja ne mogu da ih lociraju. Na teren stiže Beta, ženka crnog labradora, koja trči po velikom prostoru među ruševinama. Koncentrisana samo na jedno, pronaći žrtve, Beta njuši vazduh i preskače prepreke. Odjednom staje, šapom kopa zemlju i šut i počinje da laje. To je znak za spasioce koji pritrčavaju i raščišćavaju ruševine. Na mestu gde je samo nekoliko minuta ranije stajao labrador, spasioci ispod ruševina otkrivaju prvu žrtvu. Ali, posao za Betu nije gotov, ona nastavlja potragu i vrlo brzo, na drugom kraju srušene zgrade, lavežom doziva spasioce. I druga zatrpana osoba je pronađena.

Beta je jedan od šest pasa tima za obuku pasa za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Ovaj tim upravo je završio petodnevnu vežbu u nekadašnjoj zgradi RTV Vojvodine na ulazu u Sremsku Kamenicu, srušenoj u NATO bombardovanju 1999. godine.

– Tim za obuku službenih pasa za spasavanje iz ruševina radi nešto više od godinu dana, i pred nama je dosta posla jer obuka pasa mora da traje dve godine. Kada pravilno prođu dresuru, psi su izuzetno sposobni da nađu žrtvu u ruševinama – objašnjava Dragan Dončevski, vođa timova za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

Po rečima našeg sagovornika, članovi tima vežbaju s psima svakodnevno, jer oni žive u domovima vodiča, a pet dana mesečno zajedno rade obuku na terenu u Sremskoj Kamenici. Svi članovi tima, njih devet, jesu vatrogasci-spasioci, pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a.

– Teško je pronaći psa za obuku, od sto životinja samo dve su u stanju da pronalaze žrtve u ruševinama. Pas mora da bude samostalan, hrabar, radoznao, ali ne sme da bude agresivan. Vežbamo na ruševinama, kako bi teren bio što bliži stvarnom, a ima životinja koje neće da hodaju po njemu, plaše se mraka... Moraju da prođu i kompletan pregled, kao da ih pripremamo za olimpijadu. Povrede su česte, mnogi psi iseku šape, jedan je pao s visine od desetak metara. U timu trenutno imamo tri malinoa (belgijski ovčar), nemačkog ovčara, mešanca vučjaka i malinoa i labradora. Za traženje žrtava najčešće se koriste ove rase pasa zbog njihovog odličnog njuha – priča Boško Stojšić iz Velikog Gradišta, vođa tima za obuku pasa za spasavanje iz ruševina.

On trenira Didija, jedanaestomesečnog malinoa. Trening se sastoji od igre – pas ima zadatak da pronađe nekoga i kada to učini, dobija nagradu.

O Beti brine Zlatko Balint iz Žablja. Ona je u Žabalj stigla kada je imala dva meseca, a sada je stara godinu i po dana.

– Vežbam svakodnevno s njom, u početku sam se ja skrivao, a Beta me je tražila, a onda su se igri priključili i moji rođaci, poznanici. Naučila je na ekstremne uslove, da hoda po ruševinama, da traga za mirisom čoveka koji je negde ispod gomile šuta i drugog materijala, da treba da laje kada nađe žrtvu, a sve to radi da bi na kraju dobila nagradu, igračku – priča Balint.

Dragan Petrović iz Zaklopače zadužen je za Ronu, dvogodišnjeg mešanca malinoa i nemačkog ovčara. Rona je posle zemljotresa u Kraljevu bila na terenu sa spasilačkim timom, ali, srećom, za nju nije bilo posla.

– S njom je lepo raditi, temperamentna je, ali i posluša, lako uči. Najstarija je od pasa koje vežbamo, pa je i najopuštenija na terenu. Nažalost, prilikom poslednje vežbe isekla je šapu, pa je na oporavku – kaže Petrović.

Valjevac Nenad Nenadović tek nekoliko dana brine o Rikiju, nemačkom ovčaru, starom pet i po meseci. Uči ga početničkim vežbama, ali do prave obuke mora da sačeka još najmanje pola godine.

– Ala pripada rasi malinoa, a kod mene je više od godinu i po dana, Tim ju je dobio od SAJ-a, bila je najbolja u leglu i pokazala se odličnom na testiranju, pa zato puno očekujemo od nje u akcijama spasavanja – objašnjava Dejan Drešević iz Kragujevca.

Saša Krstić iz Matejevca kod Niša je član tima za obuku pasa za spasavanje iz ruševina nešto više od godinu dana i trenira malinoa po imenu Di.

– Kod mene je oko tri meseca, još radimo početničke vežbe i navikava se na obuku na ruševinama. Tokom vežbi sa svakim psom radimo dvadesetak minuta, a onda se odmaraju bar pola sata, sat, jer je traganje za njih ipak naporno i moraju da skupe snagu – objašnjava Krstić.

Zoran Čampar iz Kragujevca, Goran Radovanović iz Beograda i Novosađanin Mili Radojević, članovi pomenutog tima, pomažu kolegama prilikom obuke i čekaju da jednog dana dobiju pse koje će trenirati. S obzirom da je teško naći psa sposobnog za traganje za žrtvama ispod ruševina, članovi tima pozivaju odgajivače da poklone pse pomenutih rasa timu. Obuku do sada prošlo sedamdesetak spasilaca

Tim za obuku pasa za spasavanje iz ruševina deo je spasilačkih timova Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Za vežbe, po rečima Dragana Dončevskog, upotrebljavaju se resursi MUP-a: ljudi su iz policijskih jedinica, a posao spasavanja rade dobrovoljno i po potrebi, upotrebljavaju policijsku opremu, a prilikom rada na terenu koriste se objekti MUP-a.

– Formiranje spasilačkih timova počelo je 2009. godine u saradnji s francuskom ambasadom. Od tada svake godine na dve nedelje dolaze instruktori iz Francuske koji nam pomažu u usavršavanju. Kompletna obuka timova za spasavanje traje pet godina, i u tom periodu u Sektoru za vanredne situacije trebalo bi da bude obučeno oko 200 ljudi, a do sada je obuku prošlo sedamdesetak spasilaca. Pratimo takozvanu mapu hazarda i osnivamo timove u većim gradovima, ali i trusnim područjima – objašnjava Dončevski.

Srpski timovi za spasavanje iz ruševina trebalo bi da se uključe u međunarodnu organizaciju INSARAG Ujedinjenih nacija. U septembru će učestvovati na međunarodnoj vežbi u Moldaviji na koju će voditi i pse za spasavanje. Inače, naši spasioci spremni su, kako objašnjava Dončevski, i da učestvuju u akcijama spasavanja u inostranstvu, ukoliko se ukaže potreba za tim.

(Napomena:tekst je preuzet iz lista "Politika" od 27.2.2011.)