Na salonu vina u Meljinama 45 vinarija i destilerija i oko 350 različitih etiketa iz regiona i Evrope

Vinska kultura u regionu je u ekspaniziji u poslednjih petnaestak godina, a država bi trebalo da mnogo više pomogne proizvođačima vina u Crnoj Gori.

To je ocijenio direktor Companie de Vinos Montenegro Željko Uljarević, koji je u saradnji sa Hotelom Lazure i Opštinom Herceg Novi, u okviru 54. Praznika mimoze, organizovao 4. salon vina u Meljinama.

On je kazao da je na ovogodišnjem izdanju salona za 20% veći izbor vina u odnosu na ranije godine.

- Na salonu imamo 45 vinarija i destilerija iz regiona i Evropa i oko 350 raznih etiketa. Imamo mnogo mladih vinarija koje su se ove godine pojavile na tržištu. Tako da će posjetioci ovog salona vina imati priliku da probaju vina koja se još nisu našla ni u restoranima. Interesantno je i što nam se jedna vinarija iz Italije predstavila sa različitim godinama istih vina - naveo je Uljarević.

Istakao je da je vinska kultura u regionu u ekspanziji u poslednjih petnaestak godina.

- Hrvatska tu prednjači. Za njom je i Srbija, a i Crna Gora je drastično pomjerila granicu u zadnjih pet, šest godina. Država bi trebalo da mnogo više pomogne vinskim proizvođačima u Crnoj Gori, s obzirom da su to mali podrumi, koji se tek razvijaju. Sa druge strane, vinari bi morali da shvate da ne može brzo da se zaradi veliki novac. Tu mora da postoji strpljenje, da prođu godine i da se istorija i tradicija skupe na jednom mjestu - rekao je Uljarević.

Zoran Vukčević, vlasnik vinarije Sinjac iz Podgorice, kazao je da je vinarija formirana prošle godine, ali da je on šesta generacija koja se bavi proizvodnjom vina u porodici.

- Sad smo napravili iskorak više, jer je vinarija opremljena sa svom neoohodnom opremom. Koristimo sve savremene tehnološke postupke, ali imamo i porodične tehnološke mogućnosti koje vinu daju posebnu aromu. Radimo kupaže, to je veoma zahtjevan tehnološki postupak, ali uzimajući u obzir našu porodičnu tradiciju odlučili smo se za taj način proizvodnje - naveo je Vukčević.

Kako je dodao, trenutno imaju oko 40.000 boca, navodeći da su ukupni kapaciteti vinarije oko 100.000 boca.

- U pregovorimo smo za izvoz vina u regionu, u Njemačkoj i Sloveniji. Imamo nagovještaje da će naše vino brzo biti dostupno i u Mađarskoj. Ali idemo korak po korak, kao u svakom biznisu. Važno nam je da obezbijedimo kontinuitet kvaliteta, jer jedino na taj način možete opstati i obezbijediti da vaša vina dođu do onih koji kad ih probaju ih nastave kupovati - rekao je Vukčević.

Aleks Simčić iz Vinarije Edi Simčić iz Slovenije istakao je da ta vinarija postoji od kraja osamdesetih, navodeći da su prvih godina napunili četiri hiljade boca vina sa tri hektara.

- Sad imamo 13 hektara vinograda i napunimo oko 60.000 boca. Imamo naše lokalne sorte rebula, malvazija, kao i međunardone chardonnay i sauvignon. Sva naša vina su fermentirana i odležala su u drvenim bačvama. Otprilike tri ipo godine ih držimo u bačvama i nakon četiri pet godina izlaze na tržištu - rekao je Simčić.

Kazao je da vina izvoze u više od 20 država.

- Glavno tržište, poslije Slovenije, nam je Kina. Takođe, izvozimo vina u Japan, Sjedinjene Američke Države, u skandinavske države, kao i u Crnu Goru, Maltu, Izrael - naveo je Simčić.

Ivan Enjingi iz Kutjeva iz Hrvatske kazao je da njegova vinarina postoji od 1890. godine, navodeći da je na salonu predstavio oko 15 etiketa vina.

- Radi se o ekološkim vinima, tako da uz kvalitet koji se pruža, želimo da budu i nazdravija. Ova vina su odraz kutjevačkog vinogorja najboljeg u svijetu, gdje se loza uzgaja u čistom kamenu hrvatskog porijekla, u kojem ima puno minerala. Posjedujem 60 hektara i oko 500.000 loza. Plan je da proizvedemo tri do četiri hiljade litara po hektaru. Nekad je malo više, nekad manje, ali je suština proizvesti čisto ekološko vino - naveo je Enjingi.

Prestavnik jedne od najstarijih vinarija iz Sardinije Contini, koja je osnovana 1800 godine, Leonardo Nicotra, kazao je da njihovu vinariju odlikuje tradicionalni pristup pravljenja vina, koji je nekad postojao, a sad ga sve manje ima.

- Proizvodimo i bijela i crvena vina. Naša vina pružaju aromatični doživljaj, a zadržavaju i svježinu. Kanonau je sorta grožđa koje raste samo na Sardiniji i od njega proizvodimo vina. Naša vina govore o karakteru Sardinije, ostrva koje je specifično po mnogim osobenostima - naveo jе Nicotra.

Delčo Baltovski iz vinarije Dalvina iz Makedonije rekao je da je salon vina prilika da predstave cijeli asortiman vina potencijalnim kupcima u Crnoj Gori.

- Vinarija Dalvina proizvodi oko četiri miliona boca. Za ovu godinu smo pripremili poseban asortiman. Od bijelih vina imamo sauvignon blanc i tamjaniku. Od crvenih vina imamo sirah, vranac i cabernet sauvignon - naveo je Baltkovski.

Predstavnica Vinarije Kovačević iz Srbije Tijana Latinović rekla je da su na sajmu predstavili pjenušava vina, roze i crvena vina.

- Premijera na ovom sajmu je brut roze vino iz 2011. godine. Radi se o vinu koje je proizvedeno tradicinonalnom metodom. Naša vinarija je jedna od najvećih iz Srbije i milion jedica vina nam je bila proizvodnja za prošlu godinu - navela je Latinović.

Predstavnik Podruma Pevac Toni Atanasov kazao je da da su na salonu vina predstavili vina, likere i rakije.

- Rakija koju proizvodimo je postala jako popularna u Crnoj Gori. Imamo jako dobre rakije od svih ukusa voća - dunje, kajsije, viljamovke, šljive koja je deset godina stara. Imamo i vina od autohtonih srpskih sorti - tamjaniku, prokupac, a od francuskih chardonnay i cabernet franc - naveo je Atanasov.

Andreja Vuković iz Hotela Lazure kazala je da je posjećenost u tom objektu na visokom nivou, navodeći da se traži prostor više od izlagača na sajmu do smještaja.

- Popunili smo i naše hotele u okolini zbog salona vina. Ovo je postao jedan vrlo prepoznatljiv salon vina, kojeg svake godine obogaćujemo programom i ponudom - navela je Vuković.

Dama vitez vina iz Srbije, Lila Ražnatović, koja je prisustvoala salonu vina, kazala je da je oduševljena tim događajem i da izgleda svjetski. Rekla je da se njena ljubav prema vinu rodila u djetinjstvu, jer je rođena u Makedoniji.

- Moja baba je imala vinograde u Makedoniji. Odlazila sam u Suboticu i saznala sam da postoji viteški red vina i tako sam ja postala dio njega. Sad se trudimo da to razvijemo. U Crnoj Gori bi trebalo da se malo više poradi na tome i da se zna šta su vitezovi vina i dame vitezovi vina koji promovišu vinsku kulturu. Prije 20 godina u Srbiji je bilo desetak vinarija, sad ima preko 500 - navela Ražnatović.