Mirela Bošković, pomoćnica direktora za žigove Zavoda za zaštitu intelektualne svojine - Znak može vredeti i više od 70 mlrd EUR

(Mirela Bošković)

Razlikovati se od drugih, graditi sopstveni indenditet je jedno od osnovnih pravilia poslovanja. Zaštitom žiga svojih proizvoda ili usluga, vlasnik se brani i od neovlašćenog korišćenja istog ili sličnog znaka za obeležavanje konkurentske robe. Žig je značajno oruđe i za buduće investicije, finansijsku dobit od licenci, franšizing i prenos prava.

Najskuplji svetski žig je znak "Coca Cole", koji vredi 68,9 mlrd USD, zatim sledi "Microsoft" sa 65,1 mlrd USD, a znak IMB vredi više od 52 mlrd USD. Kod nas se u vredne i poznate između ostalih ubrajaju žigovi kompanija "Štark", "Bambi", "Voda voda", "Jelen"...

Osim znaka može se zaštititi i geografsko poreklo. Srbija je potpisnica Lisabonske konvencije koja omogućava da se proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom priznaje u još 25 zemalja Evrope. Svoje geografsko poreklo 2010. godine zaštitili su pirotski kačkavalj, pirotski ćilim, futoški kupus...

Za zaštitu žiga i geografskog porekla u Srbiji zadužen je Zavod za zaštitu intelektualne svojine, a pomoćnica direktora za žigove Mirela Bošković čitaocima "eKapije" govori o prednosti zaštite znaka, proceduri i naravno ceni.

eKapija: Šta žig zapravo znači?

- Žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko i pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice. Žig, osim dizajna i oznake geografskog porekla predstavlja znak razlikovanja, koji omogućava vlasniku da njegova roba ili usluga bude prepoznatljiva.

eKapija: S obzirom na to da zaštita znaka nije zakonska obaveza, koje su prednosti zaštite znaka?

- Žig ima dvostruku funkciju, funkciju razlikovanja roba, a u isto vreme funkciju podizanjа stepena reputacije nosioca žiga-proizvođača. Neophodno je kreirati znak da bi proizvod bio prepoznatljiv, a zaštititi ga zbog sprečavanja neovlašćenog korišćenja. Ukoliko putem zaštite nije iskorišćeno monopolsko pravo na korišćenje žiga tom znaku, postoji mogućnost da neko nesmetano koristi vaš znak. Iako zaštita znaka nije preduslov da se roba ili usluga stavi u promet, treba ga zaštititi žigom jer u odsustvu takve pravne zaštite postoji mogućnost da u privrednom prometu koji je veoma dinamičan neko neovlašćeno iskoristi jedan prepoznatljiv znak koji nije zaštićen i da tako crpi stečenu reputaciju tog znaka u čije stvaranje je uloženo puno sredstava i truda. Zaštita žiga omogućava i značajnu materijalnu korist za nosioca žiga, jer ga on može preneti ili ustupiti pravo korišćenja trećim licima. Pojedini žigovi imaju veliku komercijalnu vrednost, koja se može meriti milijardama dolara.

eKapija: Kakva je procedura zaštite žiga? Ima li nekih ograničenja u vidu naziva, dizajna znaka....

- Postupak priznanja žiga počinje putem podnošenja prijave. Zatim sledi ispitivanje ispunjenosti uslova koji su zakonom propisani. To podrazumeva ispitivanje sličnosti sa svim registrovanim i podnetim prijavama i ispitivanje drugih razloga za nepriznavanje zaštite. Zavod pre svega ispituje da li je žig podoban za razlikovanje robe. Tako na primer, jedan broj ili jedno slovo ispisano na običan način nije znak razlikovanja, jer kod potrošača ne stvara predstavu da se radi o znaku razlikovanja. Iz zaštite žiga su isključeni i oni znaci koji su prevarnog karaktera , tj. koji mogu da stvore zabunu kod potrošača u pogledu geografskog porekla, svojstva proizvoda. Naznačenje "gold" za proizvode bižuterije bi bilo prevara. Iz zaštite žigom su isključeni i nacionalni, verski simboli, kao i državna obeležja osim uz saglasnost nadležnog organa. Kada ispita sve te aspekte Zavod donosi odluku da li prihvata zaštitu ili ne.

eKapija: U Evropskoj uniji je ukinuta praksa ispitivanja sličnosti po službenoj dužnosti. Zbog čega je naš Zavod nastavio sa tim postupkom?

- Naš zavod je jedan od retkih koji po službenoj dužnosti ispituju sličnost. U većini zemalja EU prešlo se na sistem opozicije koji podrazumeva da se sličnost ne ispituje po službenog već samo po prigivoru. Mi ispitujemo sličnost po službenoj dužnosti jer je u interesu javnosti da se spreči bilo koja zabuna u pogledu stvarnog porekla proizvoda. Sistem ispitivanja sličnosti primenjujemo zato što u našoj sredini još ne postoji dovoljna svest kod nosilaca žigova o tome da oni sami treba da brinu o svom pravu. U interesu i potrošača i javnosti je da mi ispitujemo sličnost po službenoj dužnosti kako ne bi zaštitili znak koji je indentičan ili zbunjujuće sličan sa nekim koji već postoji na tržištu.

eKapija: Koliko košta zaštita žiga?

- Za podnošenje prijave, taksa je 10.000,00 dinara s tim što se uvećava u zavisnosti od toga da li znak sadrži grafičko rešenje i u zavisnosti od toga za koliko klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga je prijavljen. Tako npr. ukoliko znak sadrži grafičko rešenje i prijavljen je do 3 klase Međunarodne klasifikacije roba i usluga, taksa iznosti 12.000,00 dinara. Za svaku klasu preko 3. plaća se još po 2.000,00 dinara. Taksa za sticanje žiga i za 10 godina zaštite iznosi 20.000,00 dinara uz uvećanje u zavisnosti od toga da li znak sadrži grafičko rešenje i u zavisnosti od toga za koliko klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga je registrovan.

eKapija: Kako najbolje osmisliti žig?

- Pre podnošenja prijave za žig, zainteresovani bi trebalo da provere domaću i međunarodnu bazu podataka putem Interneta. I da se tim postupkom informišu o tome koji su sve žigovi rezervisani i koji su slični njihovima. Korisnik bi trebalo da kreira žig koji će u najvećoj mogućoj meri biti udaljen od svih do sada registrovanih žigova. Svakome bi trebalo da bude u interesu da kreira prepoznatljiv, a ne da svoj znak oslanja na reputaciju već poznatog žiga.

eKapija: Koliko traje žig i može li se menjati?

- Žig važi deset godina i posle toga se može obnavljati. Izgled žiga se ne može menjati, spisak robe se ne može proširivati, ali se može sužavati. Može se razdvajati spisak robe i usluga. Osim toga žig se može prenositi i licencirati.

eKapija: Koliko je zaštićeno žigova u 2010. godini?

- U 2010. godni je registrovano 7.028 žigova, 5.158 podsredstvom Madridskog sistema međunarodnog registrovanja žigova. Madridski aranžman omućava da se putem jedne prijave, koja se podnosi Međunarodnom birou za zaštitu intelektualne svojina u Ženevi, uz naznačenje zemalja zaštiti žig. Tako se skraćuje i pojednostavljuje postupak zaštite žiga u većem broju zemalja. Na taj način žig se može zaštiti u bilo kojoj državi članici Madridskog sistema međunarodnog registrovanja žigova. Madridski sistem obuhvata ukupno 85 država u kojima je na ovaj način moguće ostvariti zaštitu.

eKapija: Kako da domaća preduzeća zaštite znak u inostranstvu?

- Domaća preduzeća su u 2010. godini podnela 272 prijave za međunarodno registrovanje u cilju zaštite i promovisanja svojih roba i usluga. Zainteresovane firme i pojednici mogu da podnesu prijavu Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu na osnovu Madridskog sistema međunarodnog registrovanja žigova i da odaberu zemlje u kojima žele da zaštite znak. Prijava za međunarodno registrovanje žiga se podnosi posredstvom Zavoda za intelektualnu svojinu. To je najefikasniji i najjeftiniji način da se žig zaštiti u većem broju zemalja.

eKapija: Registracija žiga podrazumeva i obavezu da se taj žig i koristi. Kakve su sankcije ako se ta obaveza prekrši?

- U slučaju faktičnog nekorišćenja žiga on može da prestane na zahtev bilo kog zainteresovanog lica. Jer, smisao žiga nije da se on registruje i da se na taj nači onemoguće treća lica da koriste taj znak. Neopravdano nekorišćenje žiga je sankcionisano kroz odredbe domaćih i međunarodnih zakona. Zainteresovana lica mogu sve žigove za koje ne postoje dokazi da nisu korišćeni da stave van snage.

eKapija: Kako sačuvati čuveni žig?

- Zavod ispituje koliziju sa čuvenim žigom, koji kao izuzetak od pravila o specijalitetu žiga imaju nešto širi obim zaštite koji se prostire i na onu vrstu roba koja nije zaštitićena žigom. Smisao čuvenog žiga nije da se otkloni mogućnost stvaranja zabune u prometu, jer najčešće potrošači prepoznaju čuveni žig. Međutim, čuvenim žigom se štiti reputacija i distiktivni karakter, i takav postupak ima cilj da spreči da se korišćenjem tog znaka za druge robe i usluge razvodni distiktivnost. Ukoliko bi treća lica koristila žig Coca cola i za automobile, nakit, košulje, čuveni žig bi se potpuno razvodnio.

Znak "dictaphone" prvi žig u Srbiji

Prvi registrovan žig u Srbiji bio je znak "dictaphone" (diktafon), čiji je vlasnik "Dictaphone Corporation" iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj žig je registrovan 1921. godine i još uvek je u važnosti. Osim njega, u upotrebi je i dan-danas još dosta žigova iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka: "Mercedes", "Varta", "Singer", "Ford", "Kolinos", "Merima", "Pepsi-Cola" …