Širenje kapaciteta reciklažne industrije kroz javno-privatno partnerstvo – Srpski recikleri EE otpada spremni za EU

Odbačeni uređaji bele tehnike, slomljeni telefoni, dotrajali televizori, monitori, personalni računari, su samo deo elektronskog i električnog otpada (EE otpad) koji je danas najbrže rastući otpad na svetu. U Srbiji se godišnje, prema nekim procenama, sakupi oko 400 g EE otpada po stanovniku, a cilj je 4 kg - koliko propisuju odredbe za pristupanje EU. Srpski recikleri su ubeđeni da će do 2015. uspeti da ostvare taj cilj, ukoliko se uspostavi saradnja sa Ministarstvom životne sredine.

- Tačna količina određenih vrsta otpada koji se recikliraju biće poznata posle 31. marta. Tada ističe rok reciklerima da predaju Ministarstvu izveštaj o količini otpada koji obrađuju. Na osnovu izveštaja će firmama Fond za zaštitu životne sredine dati podsticajna sredstva za razvoj reciklažene industrije – kaže za "eKapiju" Zoran Tešić, načelnik odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

U aprilu prošle godine uvedena je ekološka taksa za električne proizvode koji se plasiraju u Srbiji. Ova taksa, uvedena je po evropskoj direktivi "zagađivač plaća", naplaćuje se kvartalno i na ovaj način se u Fond za zaštitu životne sredine slivaju sredstva čiji je najveći deo namenjen investiranju u razvoj reciklažne industrije. Tako je u septembru 2010, pet srpskih recikažnih firmi – "Božić i sinovi" iz Pančeva, "Brzan plast" iz Batočine, "Denipet" iz Merošina, "S.E. Trade" iz Beograda i "ECO-Recycling" iz Novog Sada dobilo po 20 miliona dinara.

Kako je najveći problem ove branše nerazvijena sakupljačka mreža, odnosno nedovoljan broj kontejnera i sakupljačkih mesta, dobijena sredstva će biti usmerena upravo na razvijanje sakupljačke mreže kako bi se na taj način građanstvu što pre omogućilo da svoj EE otpad odlaže na pravi način, u namenske kontejnere.

"Ključ" je javno-privatno partnerstvo

Predstavnici reciklažnih operaters za EE otpad, "EKO Metal", "S.E. Trade", "Božić i sinovi – BiS Reciklažni centar" i "Jugoimpex - E Reciklaža" su nedavno imali sastanak sa Oliverom Dulićem, ministrom za životnu sredinu, i Željkom Jurakić, direktorkom Fonda za životnu sredinu na kome je bilo reči o širenju kapaciteta reciklažne industrije i intenzivnijoj edukaciji javnog mnjenja o odlaganju EE otpada.

Predstavnici reciklažne industrije su uvereni da je ključ dugoročnog rešenja u partnerstvu javno-privatnih firmi. Na sastanku je naglašena spremnost države da pomogne ovu akciju, tako da se do kraja godine očekuje otvaranje više reciklažnih dvorišta po principu javno-privatnog partnerstva.

Ovakva strategija razvoja otvara i nove mogućnosti zapošljavanja. Plan je da se po svim gradovima otvori veliki broj manjih firmi sa dvoje do četvoro zaposlenih koje će se baviti sakupljanjem EE otpada. Ove firme će EE otpad preuzimati besplatno, kako od građanstva, dakle od fizičkih, tako i od pravnih lica, a potom će ga transportovati ovlašćenim operaterima koji će im za kilogram predatog EE otpada plaćati tržišnu cenu. Sada se, zavisno od vrste i kvaliteta EE otpada, cena se kreće od 10 do 20 dinara po kilogramu.

Kako bi se kod građana što efikasnije podigla svest o nužnosti prikupljanja i reciklaže EE otpada, a i zbog racionalizacije sredstava, dogovoreno je i zajedničko finansiranje marketinške kampanje čiji cilj je edukacija i informisanje o odlaganju ove vrste otpada.

Krenuti od istorijskog otpada, a stići u EU

U Srbiji do pre koju godinu gotovo da nije postojala reciklažna industrija. Jedino su Romi sakupljali sirovine koje su imale određenu tržišnu vrednost. Tako je došlo do nagomilavanja tzv. istorijskog otpada. Najviše ovakvog otpada se nalazi po podrumima državnih institucija. Srpski recikleri su uvereni da je konačno došlo na red uklanjanje i tog otpada. Reciklažom ogromnih količina istorijskog otpada izvući će se značajna količina materijala od kojeg će se daljom preradom dobiti sirovine, a strategija srpske reciklažne industrije je da se odrede prioriteti i da se što pre stvore uslovi za kompletno tretiranje EE otpada. Sve sirovine koje se mogu dobiti tretmanom EE otpada treba plasirati na domaće tržište (kao što su bakar, aluminijum, gvožđe, plastika i dr.). Na taj način će se obezbediti jeftinija sirovina i stimulisati rad domaće industrije. Ujedno, svi delovi EE otpada za koje trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti u Srbiji, biće izvezeni i zbrinuti u najbližim reciklažnim centrima u Evropi, sve dok se i u Srbiji ne stvore uslovi za otvaranje takvih firmi.

Ovakvim planom rada i uz podršku kompetentnih državnih institucija, domaća reciklažna industrija za elektronski i električni otpad je na sigurnom putu ka evropskoj integraciji. Problemi izazvani globalnom ekonomskom krizom očigledno nisu nepremostiva smetnja, kada se strategija razvoja zasniva na ekonomskim logičnostima. Dobiti sredstva iz državnog fonda, u ovom trenutku, značajan je korak, jednoglasni su predstavnici reciklažne industrije za EE otpad. Sa druge strane, reciklažna industrija EE otpada Srbije je u mogućnosti da zapošljavanjem novih radnika, prerađivanjem i izvozom, a najviše otvaranjem manjih firmi tj. sakupljačkih centara, vrati novac u državnu kasu i popravi socijalni položaj velikog broja ljudi.