Beograd vuče građevinarstvo u minus - U glavnom gradu izdato manje dozvola nego u prethodnoj godini

U Srbiji je prošle godine izdato 10.995 građevinskih dozvola, što je za oko 2% više nego 2021. godine. Najefikasniji je bio Niš, koji beleži rast od 38,34%, a najveći pad je pretrpeo Beograd, u kome je izdato 10,36% manje dozvola, uprkos većem broju podnetih zahteva u odnosu na prethodnu godinu. Predračunska vrednost građevinskih dozvola u Srbiji je 931,8 miliona dinara, što je povećanje od 8,64%. Najveći skok bio je u avgustu, za čak 122 %, u odnosu na 2021. koja je generalno važila za jednu od uspešnijih građevinskih godina kada je srpsko građevinarstvo imalo rast od 17,6%. Budući da građevinarstvo u BDP-u učestvuje sa 5% i da je 2022. imalo pad (očekivana vrednost je 8,7%), postavlja se pitanje šta je uzrok tome.

Politika je analizirala koliko su u prethodne dve godine bili efikasni nadležni organi u četiri najveća grada: Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, kao i u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), koje takođe izdaje dozvole za određene objekte.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u Srbiji je prošle godine podneto 17.859 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, što je za 742 više nego 2021. Posle Niša, najbolji rezultat imao je Novi Sad, koji je odobrio 12,14% više građevinskih dozvola 2022. nego godinu dana ranije. MGSI je imao 7,53% više usvojenih zahteva, a Kragujevac 2,66%. Jedino je podbacio Beograd, koji je do sada uvek bio motor građevinarstva u Srbiji.

U glavnom gradu je prošle godine podneto 670 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, što je za 40 više nego 2021, ali je čak 410 ili 61,19% odbačeno ili odbijeno. Prethodne godine administracija glavnog grada imala je za 7% više odbijenih zahteva. Ovo sugeriše da investitori nisu imali urednu dokumentaciju, ali može i da znači da su procedure bile komplikovane i da zakon koji reguliše ovu oblast treba unaprediti i otkloniti uska grla. Takođe, nije isključeno da je problem i u samoj administraciji.

Poređenja radi, u Novom Sadu je podneto mnogo više zahteva, odnosno 2.388, a odbačeno 39,03%. Ovaj grad je popravio rezultat u odnosu na 2021. kada su odbacili 44,47%. U Kragujevcu je odbačeno 45,95% zahteva. Godinu dana ranije u tom gradu je odbijeno 44,96%. U Nišu je odbačeno 33,03% 2022. i to je grad koji ima najmanje odbačenih zahteva, a popravili su rezultat u odnosu na prethodnu godinu.

Na adresu MGSI su tokom 2022. stigla 892 zahteva za građevinske dozvole, od čega je 33,66% rešeno. Dok je u 2021. od 768 zahteva rešeno 36,33%. Posmatrano po mesecima najbolji rezultat imali su u decembru kada je rešeno 176,92% predmeta više nego godinu dana ranije. Ali su u novembru imali 53,33% manje rešenih predmeta. Ovi podaci ukazuju da lokalne samouprave ne sprovode na najbolji način postojeći zakon.

Bitna stavka pri gradnji su lokacijski uslovi, koji prethode građevinskoj dozvoli i bez kojih investitori ne mogu ništa početi da rade. Rezultati su tu mnogo lošiji. U Srbiji je 2022. podneto 27.697 zahteva za lokacijske uslove, ali je usvojeno 4,77% manje u odnosu na 2021. Najveći pad ima Beograd od čak 21,74%, potom Novi Sad 19,72 i Kragujevac od svega 0,21%. Dok je Niš bio efikasniji i izdao je 20,51% više zahteva za lokacijske uslove nego 2021, a MGSI – 6,25% više nego godinu dana ranije. Na nivou cele Srbije 2022. je odbačeno 8.877 zahteva, što predstavlja 32,05% svih zahteva za lokacijske uslove.

Službenici Gradske uprave Beograd su tokom 2022. odbili ili odbacili 55,39% zahteva za lokacijske uslove, od 2.479 podnetih. Takođe i u 2021. su imali najviše odbačenih zahteva, čak 64%, a usvojenih svega 32,77%. Ovakav trend mogao bi da se nastavi i ove godine jer je preduslov za izdavanje postojanje planske dokumentacije. U glavnom gradu je prema podacima Komisije za planove Skupštine grada 2022. usvojeno samo 8 planova. Koliko je to malo i nedovoljno pokazuje podatak da je od 2018. do kraja prošle godine usvojeno ukupno 180 tih dokumenata. Jasno je kada nema planova, nema ni građevinskih dozvola.

Službenici gradske uprave Niša odbili su 41,22% zahteva za lokacijske uslove u 2022, a godinu dana ranije 46,46%. Novi Sad je imao 38,17% odbačenih od ukupno podnetih 2.659 zahteva prošle godine. Taj procenat je nešto niži u odnosu na 2021. kada su imali 41,67%. Kragujevac je u 2022. postigao najbolji rezultat budući da su odbacili svega 160 zahteva za lokacijske uslove, što predstavlja 23,36% podnetih, dok su godinu dana ranije imali 31,57% odbačenih zahteva.

MGSI je čini se bio najefikasniji. Od ukupno podnetih 806 zahteva za lokacijske uslove u 2022. rešeno je 57,80%, s tim što je recimo u avgustu bilo 79,63%, a u decembru 72,41% rešenih predmeta. Poređenja radi u 2021. ovom ministarstvu je podneto 825 zahteva, a rešeno je 53,23%, s tim što je u martu te godine rešeno čak 85,96%.