Proizvođači pšenice u Srbiji prizivaju sneg kako bi se zaustavio njen nagli rast i sprečila šteta

Poljoprivrednici u Srbiji, koji su jesenas zasejali pšenicu, prizivaju sneg kako bi se sprečila šteta zbog njenog naglog bokorenje i rasta, izazvanog visokim temperaturama i da ne bi bili prisiljeni da koriste regulator rasta, što povećava troškove proizvodnje.

Draško Živković iz Malog Crnića u Braničevskom okrugu rekao je za Betu da je bolja pšenica koja je zasejana kasnije jer je rana naglo izrasla, povećava lisnu masu, a slabije se razvija koren.

- Pšenica je u relativno dobrom stanju, bolja je kasnije zasejana, jer je nižeg rasta i sada je potreban sneg i mraz kako bi se zaustaviio njen rast i kasnije poleganje, a posledica toga bila bi slabiji prinos. Ako i dalje budu visoke temperature u sred zime bićemo prinuđeni da koristimo regulator rasta, što povećava troškove proizvodnje - rekao je Živković, koji je pšenicom zasejao 30 hektara.

On je rekao da je u tom području jesenas zasejano isto toliko hektara kao i godinu dana ranije, ali da su pojedini poljoprivrednici smanjili količinu upotrebljenog mineralnog đubriva, zbog visokih cena.

Živković je rekao da je većina poljoprivrednika zadržala viškove pšenice iz prošlogodišnje žetve i da čeka da cene porastu.

- Cena pšenice je sredinom novembra prošle godine izgleda bila maksimalna i iznosila 43-44 dinara po kilogramu da bi zatim pala na 35-36 dinara, pa smo, verovatno, pogrešili što je tada nismo prodali - rekao je Živković.

Prema rečima predsednika Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovice Jakšića iz Bavaništa u Banatu jesenas su pšenicom zasejane veće površine nego 2021. godine iz straha da će, zbog prošlogodišnje suše, prolećna setva biti rizičnija.

- Pšenica, koja je rano zasejana u jesen prošle godine, je u lošijem stanju nego kasnije zasejana i zbog sunčanih dana napali su je insekti, pa su pojedini poljoprivrednici morali već da je zaprašuju - rekao je Jakšić koji pšenicom zasejao oko 350 hektara.

Dodao je da ne pamti da je skoro pšenica zaprašivana protiv štetočina, ubrzo posle setve i da je potrebno da što pre padne sneg kako bi usporio njen rast.

On je rekao da većina poljoprivrednika čeka da cena pšenice poraste da bi prodali prošlogodišnji višak, ali i da očekuju da cena mineralnog đubriva za prolećnu prihranu značajnije padne.

Direktoraka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla je da je izvoz pšenice i kukuruza iz Srbije potpuno zaustavljen iako su ukinuta ograničenja (kvote).

Ona je rekla da je u crnomorskom regionu velika ponuda pšenice iz Mađarske, Rumunije, Bugarske i Ukrajine, a drugi razlog je što cena domaćeg žita nije konkurentna cenama po kojima ga prodaju vlasnici iz tih zemalja.

- Pšenica se ne izvozi iz Srbije, jer domaće cene nisu konkurentne cenama mađarske, rumunske, bugarske i ukrajinske pšenice u luci Konstanca. Osim toga, domaći proizvođači i ne nude viškove na prodaju, jer čekaju da cena poraste, pa će tek za oko mesec dana ponuda porasti kada budu primorani da je prodaju zbog kupovine mineralnog đubriva - rekla je Savovićeva.

Dodala je da Srbija nije u mogućnosti ni da viškove izveze u severnu Afriku (Egipat, Tunis, Alžir), gde se pšenica traži jer nema adekvatnih transportnih sredstava da otpremni robu, a i troškovi transporta bi povećali cenu. Rečne barže, prema njenim rečima, iz Srbije mogu da povezu do 2.000 tona, a brodovi koji voze pšenicu iz tih zemalja nose od 25.000 do 50.000 tona, što govori koliko puta barža treba da se "okrene" da bi prevezla isto koliko i brod.

- Proizvođači pšenice u Srbiji mogu da čekaju višu cenu pšenice, ali bilansi ne pokazuju da će biti neke nestašice i rasta cena - rekla je Savovićeva i navela da je jesenas pšenicom zasejano 725.000 hektara, što je oko 17% više nego godinu dana ranije.