Zbog visokih temperatura voće bi moglo slabije da rodi

Visoke temperature od početka zime ne raduju voćare. Strahuju da bi voćke mogle ranije da krenu sa cvetanjem i da bi nakon toga temperature mogle da se spuste ispod nule, što bi ugrozilo njihovu proizvodnju. Za sada se u voćnjacima ne vide promene na biljkama, ali to ne znači da se one nisu probudile i da sokovi unutar njih nisu krenuli.

Danilo Vešović iz Zrenjanina je u voćnjaku gotovo svakodnevno. Zimski radovi su, kaže, uveliko u toku.

- Što se voćaka tiče, još nije problematično, ali ako se nastavi toplo vreme može da dođe do problema. Voće još nije krenulo, još nisu počeli da pucaju pupoljci na jabuci i šljivi, za ostalo ne znam. Mi smo trenutno u rezidbi. Sad je za to idealan trenutak, lišće je opalo, a rezidba se i radi do kretanja vegetacije. Ljudi koji imaju puno voćaka gledaju da odrade to. Ima voćara koji kad voće procveta još nisu završili rezidbu - objašnjava Danilo Vešović.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da u voćnjacima, pa tako i u njihovom oglednom voćnjaku, za sada sve izgleda kao da se ništa ne dešava, jer su voćke u stanju mirovanja.

- Sve voćne vrste za svoj normalan rast i razvoj zahtevaju određenu sumu niskih temperatura, ispod 10 stepeni. To je oko 90 dana godišnje. Period zimskog mirovanja se deli na duboko mirovanje i ekološko mirovanje. Duboko imaju sve voćke bez obzira kakva je spoljna temperatura i ono traje 30-40 dana, što znači da se sada prekida - objašnjava Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.

Ekološko zimsko mirovanje, ističe, počinje u ovom peridu.

- Ako sada budu temperature preko 10 stepeni voćke mogu da se "zbune" i da krenu. Prva koja reaguje na to je kajsija. Zato ona najviše i strada kod nas. Čim nastupi hladniji talas, ti sokovi koji su pokrenuti u njoj se prekidaju, stvaraju se čepovi u granama i grančicama. To se vidi tek kasnije na proleće i leto, kada ona vegetira, pa vidimo sušenje grana - dodaje Sinđić.

Zbog izmrzavanja cvetova kajsije već godinama nema u nižim predelima.

- To je posebno izraženo na otvorenom gde ima i vetra koji dodatno snižava niske temperature. Jedino u nekim manjim voćnjacima ili baštama koje su zaklonjene kajsija je donela rod. Zbog toga je poslednjih godina upitno njeno ekonomsko gajenje u našem regionu. I već su i neke osiguravajuće kuće odustale od osiguranja roda kajsije. Šta će biti dalje teško je reći. Vreme može da se promeni, pa da bude povoljno za kajsiju. Trenutno je vreme tako da kombinacija visokih zimskih temperatura i prodor niskih prolećnih temperatura ugrožavaju njen opstanak - precizira Sinđić.

Na zimske visoke temperature najviše je otporna jabuka kojoj i najduže treba da reaguje na spoljne uslove.

- Mi ne vidimo da se sokovi pokreću unutra, ali ako ima previše visokih temperatura posle 15. januara, to utiče na neujednačeno kretanje svih voćnih vrsta, samim tim i na neujednačeno cvetanje. Dolazi do veće pojave štetočina i bolesti. Ovo je neka vrsta stresa za voćke. Mi to ne možemo da sprečimo, ali možemo da utičemo na taj stres tako što ćemo voćku održavati u dobroj kondiciji - savetuje voćar PSSS Zrenjanin.

Ovo vreme bi trebalo iskoristiti, između ostalog, za čišćenje voćnjaka od lišća.

- Voćari malo polažu na tu operaciju, a upravo se na lišću nalazi dosta patogena koje kasnije mogu da pređu na voćke. Što manje lišća imamo u voćnjaku imaćemo zasigurno manje bolesti. Lišće može da se iznese iz voćnjaka ili da se nekim hemijskim sredstvima podstakne njegovo raspadanje - kaže Sinđić.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović upozorava da bi visoke temperature koje smo imali do sada, a koje su u januaru išle i do 15 stepeni, u kombinaciji sa niskim temperaturama u martu i aprilu mogle da oštete voćke i smanje prinose.

- Nema dileme da može doći u jednom periodu do oštećenja pogotovo kod koštičavih vrsta koje su jako osetljive na niske temperature, kao što se dešava u poslednjih 10 godina sa kajsijom. Tu su još i breskva i neke sorte trešnje. Leska je procvetala, sve zavisi kakve će temperature biti kada se pojave ženski cvetovi. To ne znači da neće doći do štete i kod ostalih voćnih vrsta - kaže Keserović.

- Zbog tih šteta od niskih temperatura Srbija gubi godišnje od 60 mil EUR, čak i do 150 koliko je bilo 2012. kada smo imali izuzetno niske temperature i do minus 29 stepeni - dodaje on.

Da bi se to sprečilo struka predlaže rejonizaciju voćarske proizvodnje.

- Najbolji način da se zaštitimo od niskih temperatura je da posadimo odgovarajuću voćnu vrstu na određenoj nadmorskoj visini. Čak je bitno izabrati i dobru sortu, jer i sorte pokazuju različitu osetljivost prema niskim temperaturama. Tako, na primer, kajsija nije za ravničarski deo Vojvodine, može se gajiti jedino na Fruškoj gori i u podunavskom delu. Kada je u pitanju leska ili jabuka tu nema problema, nije rizik da se sade u ravničarskom delu - precizira Keserović.

Za smanjenje štete od izmrzavanja mogu se koristiti različite metode, ali to zahteva ulaganja.

- Postoji anti-frost sistem što je zapravo zaštita sa vodom. Kada se temperatura spusti na minus jedan uključi se sistem i čim se voda pretvara u led ona odaje toplotu tako da greje unutra cvet, tek zametnuti plodić. Imamo frost-bastere koji izbacuju topli vazduh, vetroturbine. Postoji i primitivni način da se oko voća stave bale slame i da se one pale kada se pojave niske temperature. Na taj način se zadimljavanjem sprečava izmrzavanje - objašnjava profesor.

U manjim voćnjacima preporučuje se i krečenje voćaka.

- Na manjim površinama mogu da kreče debla i ramene grane, jer bela boja odbija svetslost i na taj način mogu da zaštite voćke od pojavih poznih prolećnih mrazeva. Ima godina kada voćke rano cvetaju, a izbegnu opasnost od kasnih mrazeva. Ne bude niskih temperatura, niti izmrzavanja i voćke se "provuku". Mislim da je to bilo 1999. Ali, verovatnoća za to je 5 do 10% - ističe Keserović.

Iako se kod većine voćnih vrsta zimska rezidba uveliko radi, kada su ovakve godine postoje i izuzeci.

- Mi preporučujemo kod voćnih vrsta koje imaju jako osetljive generativne pupoljke, a to su, pre svega, kajsija i breskva da se ta rezidba odloži do početka cvetanja. U slučaju ako dođe do izmrzavanja generativnih pupoljaka da se ostavi što više potencijalno rodnih pupoljaka kako bi se nadoknadio taj nedostatak od izmrzavanja - kaže on.

U Srbiji je pod voćem oko 185.000 ha, a najbolja godina u desetogodišnjem periodu bila je 2013. kada je prinos voća bio 1,68 miliona tona.