Ne letite avionom i ne jedete meso? - Odlično, ali nećete spasti planetu

(Foto: Dabarti CGI/shutterstock.com)

Razuk, koji je nekada radio kao investicioni bankar, a sada je preduzetnik u oblasti čiste energije, kaže da su individualne ekološke akcije važne sa moralnog stanovišta, ali suštinski ne donose promenu. Čak mogu da u nekim slučajevima uvećaju problem, kao što je na primer ofset program, odnosno novčana nadoknada za CO2 emitovan tokom neke aktivnosti.

Neophodna je, kaže, sistemska promena, posebno energetskog sistema koji je odgovoran za 89% ljudski izazvanih emisija. Promena životnog stila skreće pažnju sa onog to je važno, a to je uloga vlada koje imaju moć da smanje emisije gasova staklene bašte, tako što će ukinuti subvencije na fosilna goriva. A ukidanje ovih subvencija bi smanjilo globalne emisije za trećinu, ističe autor.

- Treba da letimo bez krivice, ne zato što je letenje bezopasno za planetu, već zato što odgovornost za rešavanje klimatskog uticaja avijacije nije naša – rekao je Razuk dodajući da gorivo za avione ne podleže porezima u mnogim zemljama: – Ljudi na globalnom Jugu žele da lete više i ko smo mi da im kažemo da to ne rade?

Za dve trećine emisija odgovorno 90 kompanija

On poručuje da pojedinci nikada ne treba da učestvuju u ofset programu, odnosno da plate za CO2 emitovan tokom neke njihove aktivnosti, poput letenja, jer tako potvrđuju da je klimatska kriza krivica pojedinaca, a ne fosilnih kompanija.

Sam koncept ličnog ugljeničnog otiska popularizovala je reklamna kampanja koju je britanska naftna kompanija BP sprovela 2003. godine jer je želela da prebaci odgovornost na potrošače, tvrdi autor. Pre dve godine Shell je pokrenuo sličnu kampanju na društvenim mrežama pitajući korisnike "Šta ste spremni da uradite da smanjite emisije?"

- Kompanije koje posluju u oblasti nafte i gasa svakog dana tokom poslednjih 40 godina prave profit od 2,8 mlrd USD. Zamislite količinu uticaja koji ovaj novac može kupiti. A onda upotrebite maštu da vidite zašto vlade subvencionišu ono što nas ubija. Za dve trećine svih gasova staklene bašte proizvedenih od industrijske revolucije do danas odgovorno je samo 90 kompanija, a većina posluje u oblasti nafte, gasa i uglja. Ako one budu bile primorane na promenu, sve će se promeniti.

Po njemu, tri su stvari koje pojedinci ipak mogu uraditi: da tuže velike zagađivače, podrže NGO koje se bave klimatskim temama i da učestvuju u nenasilnim protestima. Kao dobar primer pokazuje Nemačku koja je objavila cilj da do 2045. godine smanji emisije gasova staklene bašte na nulu.

- Deset godina su govorili da dekarbonizacija nije moguća. I onda odjednom, za samo dve nedelje, bilo je moguće. To je klasičan primer kako protesti u kombinaciji sa tužbama mogu rezultirati sistemskim promenama – poručuje Razuk.

M. D.