XX zimske olimpijske igre (Italija - Torino, do 10. do 16. februara)

Ceremonija otvaranja XX zimskih olimpijskih igara odigraće se večeras u 20 časova na Olimpijskom stadionu u Torinu, a već sutra prvi takmičari izaći će na borilišta i početi borbu za odličja. Na igrama u Torinu, učestvovaće sportisti iz 189 zemalja - njih oko 2500, koje će na takmičenjima "pratiti" oko 2.700 trenera i stručnih saradnika.

Od održavanja I zimskih olimpijskih igara u Šamoniju (Francuska) 1924. godine, pa sve do danas, najviše pažnje privlače takmičenja u hokeju na ledu, alpskom skijanju, skijaškim skokovima i skijaškom trčanju.

Kanadski hokejaši brane zlato osvojeno pre četiri godine u Solt Lejk Sitiju. Olimpijsko zlato u zemlji "javorovog lista" čekali su pola veka, a na minulim zimskim igrama ostvarili su trijumf u muškoj i ženskoj konkurenciji. U Torinu, Kanađanima će, svakako, glavni konkurent biti Češka (olimpijski šampion u Naganu 1998. godine). Švedska će, takođe, pucati na zlato, a tu su i uvek neugodni Finci, kao i selekcije Rusije i SAD koje dugo čekaju svoj zlatni trenutak.

Proteklu Olimpijadu u alpskom skijanju obeležila je Hrvatica Janica Kostelić, koja je u Solt Lejk Sitiju stigla do tri zlata i jednog srebra. Bio je to podvig koji niko pre nje nije ostvario i tada se činilo da će biti teško da ga iko ponovi. Ipak, već u Torinu ona će pokušati da postavi nove granice, pošto je ove sezone trijumfovala u svih pet disciplina u Svetskom kupu. Velike rivalke imaće u Šveđanki Anji Person (sve discipline), Austrijankama Nikol Hosp, Katrin Cetel (slalom i veleslalom), Mihaeli Dorfmajster, Renate Gečl (spust i superveleslalom), Finkinji Tanji Puitaninen (veleslalom i slalom) i Amerikanki Lindzi Kildou (superveleslalom i spust).

Aktuelni lider u Svetskom kupu, Austrijanac Benjamin Rajh, mogao bi do medalja u svim disciplinama, ali je teško očekivati da sve budu zlatnog sjaja. Prošlogodišnji pobednik Svetskog kupa, Bode Miler, nije u staroj formi, pa je teško očekivati da će učiniti više nego u Solt Lejk Sitiju, kada je stigao samo do dva srebra (spust i veleslalom). Od američkih skijaša, najbliži medalji su Ted Ligeti (slalom) i Daron Ralf (superveleslalom i spust). Rajh će posebnu pažnju morati da obrati na zemljake - Frica Štrobla, koji brani zlato u spustu, Mihaela Valhofera, Hermana Majera (spust, superveleslalom i veleslalom), Rajnera Šenfeldera, Manfreda Prangera i Maria Mata (slalom), a ne treba zaboraviti ni Norvežane - najtrofejnijeg skijaša sveta Kjetil Andre Omota i Lase Kjusa, koji su u ovosezonskom Svetskom kupu pokazali da mogu ponovo do pobedničkog postolja. Italijan Đordo Roka, koji je ubedljivo prvi u slalom takmičenju svetskog kupa, najveći je favorit u pomenutoj disciplini, a ne treba zaboraviti ni odličnog Finca Kale Palandera...

OD ŠAMONIJA DO TORINA

Ideju o obnovi antičkih olimpijskih igara prvi put je javno obelodanio Francuz Pjer de Kuberten u svom predavanju održanom na pariskoj Sorboni, 1892.godine. Nepune četiri godine kasnije, ta zamisao sprovedena je u delo održavanjem Prvih olimpijskih igara savremenog doba u Atini.
Na dalekom severu, ljudi su vekovima skijali, vozili se na sankama i klizali, ali su prvobitna Kubertenova razmišljanja bila usmerena samo ka letnjim sportovima. Prvi zimski sportovi uvršteni su na olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine. Među nosiocima zlatnih odličja bili su umetnički klizači i klizačice - Švedanin Ulrih Salkov, Britanka Florens Sijers i nemački par Ani Hubler i Henri Burger. Dvanaest godina posle, u Anversu, iskazali su se i hokejaši na ledu, a zlato je pripalo kanadskoj selekciji.

Kongres Međunarodnog olimpijskog odbora (MOO), sazvan 1921. godine, prihvatio je predlog Francuza Polinjaka da se u svim zemljama, koje za to imaju uslove, organizuju takmičenja u zimskim sportovima pod pokroviteljstvom MOO. Tim povodom odlučeno je, naime, da prvi domaćin bude francusko skijalište Šamoni.

Međunarodna zimska nedelja, održana pod pokroviteljstvom MOO, u Šamoniju, tek je naknadno proglašena prvim Zimskim olimpijskim igrama. Od 25. januara do 5. februara 1924. u ovom francuskom ski-centru okupilo se 258 sportista iz 16 zemalja, a među njima je bilo samo 13 žena. Prvi zimski olimpijci takmičili su se u nordijskim disciplinama, umetničkom klizanju, brzom klizanju, karlingu, bobu i hokeju na ledu.

Najviše medalja, tom prilikom, osvojili su Norvežani (18), a potom Finci koji su kući poneli 10 medalja.

Od Prvih zimskih olimpijskih igara, pa do ovogodišnjih Igara u Torinu, proteklo je 19 takmičenja najboljih sportista sveta u zimskim disciplinama. Šansu da budu domaćini ZOI dobilo je deset zemalja. Zimske igre su 12 puta održane na evropskom tlu, Severna Amerika je bila domacin pet puta, a Azija je dva puta bila organizator takvih takmičenja. SAD su domaćini bili četiri puta - 1932, 1960, 1980. i 2002. godine. Pored SAD više puta ZOI su organizovali još Francuska, tri puta - 1924, 1968. i 1992. godine, po dva puta Švajcarska - 1928. i 1948, Norveška - 1952. i 1994, Austrija - 1964. i 1976, i Japan - 1972.i 1998. godine, dok su Nemačka (1936), Italija (1956), Jugoslavija (1984) i Kanada (1988) bili organizatori po jednom.

Posle igara u Torinu, Italija će se priključiti zemljama koje su dva puta bile organizatori ZOI.
U istoriji "belih" olimpijskih igara samo je 16 gradova sveta imalo privilegiju da budu domaćini i organizatori takve vrste takmičenja. Među njima se nalazi i bivši jugoslovenski grad Sarajevo. A samo tri grada u svetu - Sent Moric (1928. i 1948), Lejk Plesid (1932. i 1980) i Insbruk (1964 i 1976) bili su domaćini po dva puta.

Od osnivanja zimskih Olimpijskih igara, pa sve do Albervila 1992. godine, zimske i letnje igre održavane su iste godine. Od Lilehamera (1994), pa nadalje, zimska i letnja olimpijska takmičenja su razdvojena, pa se od tada naizmenično odvijaju svake dve godine.

PLAVI U TORINU

U Torinu boje Srbije i Crne Gore braniće alpski skijaši Jelena Lolović, Marija Trmčić i Želimir Vuković, nordijka Branka Kuzeljević, nordijac i bijatlonac Aleksandar Milenković i klizač Trifun Živanović.

"A" norme ispunili su Jelena Lolović za svih pet disciplina alpskog programa (slalom, veleslalom, superveleslalom, spust i alpska kombinacija) i Želimir Vuković (slalom), dok je Marija Trmčić početkom 2006. dobrim vožnjama ispunila "B" normu za start u slalomu.

"B" norme, koje im omogućavaju start u po jednoj disciplini nordijskog programa ostvarili su i trkači na smučkama Branka Kuzeljević i Aleksandar Milenković. Naš reprezentativac u umetničkom klizanju Trifun Živanović status prve rezerve olimpijskog takmičenja zamenio je za olimpijski pasoš koji ukupno ima 30 klizača. Isto to desilo se i u bijatlonu. Aleksandar Milenković više nije prva rezerva, već učesnik olimpijskih bijatlonskih takmičenja sa statusom takmičara koji ima "A" normu. To znači da će Milenković učestvovati u trci na 20 km individualno i u sprintu na 10 km, a ukoliko u ove dve discipline u ukupnom plasmanu bude među 60. najboljih steći će i pravo starta na 12,5 km pursuit.

Pored šestoro olimpijaca, u ekipi su treneri Dušan Šipetić, Milan Božić, Zoran Trmčić, Zoran Vuković (alpsko skijanje), Radojko Jelisijević (skijaško trčanje), Radosav Jelisijević (skijaško trčanje i bijatlon) i Li Ming Ču (umetničko klizanje), serviser Marko Đordević i fizioterapeut Ninoslav Cvetanović. Šef naše misije je Predrag Manojlović, generalni sekretar OKSCG, a sekretar Marina Leković. Na XX zimskim igrama boraviće i v. d. predsednika OKSCG Ivan Ćurković i direktor Uprave za sport Aleksandar Šoštar.