Zašto u vreme krize bogati postaju još bogatiji?

Pandemija koronavirusa je takođe drastično proširila nejednakosti širom sveta u poslednje tri godine.

Prema Blumbergovom indeksu milijardera, 131 milijarder je više nego udvostručio svoju neto vrednost tokom pandemije. Najbogatija osoba na svetu, šef Louis Vuittona Bernar Arno, 27. decembra 2022. vredeo je 159 mlrd USD, što je za oko 60 mlrd USD više u poređenju sa početkom 2020.

Elon Musk, drugi najbogatiji čovek na planeti, hvalio se bogatstvom od 139 mlrd USD - za 50 milijardi više nego pre pandemije. A Indijac Gautam Adani, treći na indeksu, video je da se njegovo bogatstvo povećalo više od deset puta u ovom periodu, sa približno 10 mlrd USD na početku 2020. na 110 milijardi na kraju 2022.

U isto vreme, blizu 97 miliona ljudi — više od populacije bilo koje evropske nacije — gurnuto je u ekstremno siromaštvo samo 2020. godine, zarađujući manje od 1,90 USD dnevno (linija siromaštva koju je definisala Svetska banka). Procenjuje se da je globalna stopa siromaštva porasla sa 7,8 na 9,1% do kraja 2021. Sada, vrtoglava inflacija utiče na rast realnih plata, nagrizajući raspoložive prihode ljudi širom sveta.

Da bi obuzdale rast cena, centralne banke smanjuju priliv novca u privredu povećanjem kamatnih stopa i povlačenjem viška likvidnosti. Ali to je ponovo prohujalo na radnike, a kompanije — od tehnoloških firmi poput Amazona, Tvitera i Meta do banaka poput Goldman Sachsa — najavljuju otpuštanja na kraju već burne 2022.

Al Jazeera je razgovarala sa ekonomistima kako bi shvatila zašto bogati postaju sve bogatiji čak i usred kriza i da li je to neizbježno svaki put kada dođe do ekonomskog usporavanja.


Kada je pandemija počela, centralne banke širom sveta krenule su u akciju da zaštite finansijska tržišta koja su pretrpela teške batine pošto su vlade počele da uvode ograničenja karantene.

Da bi spasile privredu od kolapsa, centralne banke su smanjile kamatne stope, čime su snizile troškove zaduživanja i povećale ponudu novca. Takođe su upumpali trilione dolara na finansijska tržišta sa ciljem da podstaknu kompanije da investiraju u privredu. Glavne centralne banke uložile su više od 11 biliona dolara u globalnu ekonomiju od 2020.

Ove intervencije su izazvale bum vrednosti akcija, obveznica i drugih finansijskih instrumenata - ali rast cena imovine nije bio praćen povećanjem ekonomske proizvodnje.

- Umesto da dovede do većeg ekonomskog učinka, najveći deo iznenadne infuzije novca u finansijski sistem doveo je do dramatičnog rasta cena imovine, uključujući deonice, što je išlo u korist bogatima - rekao je Francisco Ferreira, direktor Međunarodnog instituta za nejednakosti u Londonskoj školi ekonomije (LSE).

Godinu dana nakon pandemije, tržišta kapitala su porasla za 14 biliona dolara, sa 25 kompanija — uglavnom u segmentu tehnologije, električnih vozila i poluprovodnika — koje su činile 40% ukupnog dobitka, prema analizi berzanskog učinka 5.000 kompanija od strane konsultantske firme McKinsey.

- Rezultat je da je u ovom periodu pandemije došlo do najvećeg porasta bogatstva milijardera od početka evidencije - rekao je za Al Džaziru direktor globalne organizacije za borbu protiv nejednakosti Oxfam America, Nabil Ahmed.

Milijarderi su videli da im se bogatstvo poveća za 24 meseca koliko i za 23 godine, prema Oxfamovom izveštaju "Profitiranje od bola" objavljenom u maju ove godine. Svakih 30 sati, dok COVID-19 i rastuće cene hrane guraju još skoro milion ljudi u ekstremno siromaštvo, globalna ekonomija takođe rađa novog milijardera.

Naravno, nejednakosti u prihodima i bogatstvu su u porastu od 1980-ih kada su vlade širom sveta počele da deregulišu i liberalizuju ekonomiju kako bi omogućile veće učešće privatnog sektora. Nejednakost prihoda se odnosi na jaz u raspoloživom dohotku bogatih i siromašnih, dok se nejednakost u bogatstvu odnosi na raspodelu finansijskih i stvarnih sredstava, kao što su akcije ili stanovi, između dve grupe.

Između ostalog, period posle liberalizacije je takođe rezultirao opadanjem pregovaračke moći radnika. Istovremeno, kompanije su sve više počele da se okreću finansijskim tržištima da pozajmljuju novac za svoje investicije, rekao je Janis Dafermos, viši predavač ekonomije na SOAS univerzitetu u Londonu.

- Finanalizacija privrede je ta koja je donela veliki prihod bogatima, koji ulažu u finansijska sredstva - rekao je Dafermos. - I kad god dođe do ekonomske krize, odgovor centralnih banaka je da spasu finansijsko tržište od kolapsa jer je ono toliko povezano sa realnom ekonomijom. Ovo pomaže tržištima akcija i obveznica da napreduju stvarajući više bogatstva i nejednakosti.

To je ono što su glavne centralne banke radile tokom globalne finansijske krize 2008-2009 — ubrizgavajući likvidnost na tržište kroz različite alate i snižavajući kamatne stope kako bi podstakle kompanije da se zadužuju i investiraju.

- Politika lakog novca koja je počela nakon globalne finansijske krize dovela je do zaista niskih do negativnih kamatnih stopa i velike likvidnosti u finansijskom sistemu - rekao je Jaiati Ghosh, profesor ekonomije na Univerzitetu Massachusetts Amherst. - Dakle, u proteklih 15 godina, korporacije su odlučile da reinvestiraju novac u kupovinu više finansijske imovine u potrazi za visokim prinosima, umesto da povećavaju svoju proizvodnju.

Pandemija je ubrzala te strukture nejednakosti - bilo da se radi o liberalizaciji tržišta rada, porastu monopolske moći ili eroziji javnog oporezivanja - rekao je Ahmed iz Oksfama. Jedan primer je da su 143 od 161 zemlje koje je analizirao Oksfam zamrzle poreske stope za bogate tokom pandemije, a 11 zemalja ih je smanjilo.

Kako su zemlje počele da ublažavaju ograničenja COVID-19, nagli porast potražnje potrošača u kombinaciji sa šokovima ponude doprineli su da globalna inflacija dotakne rekordne nivoe.

To je primoralo centralne banke da prekinu svoju politiku omogućavanja pristupa lakom novcu. Najavili su i oštar porast kamatnih stopa. Njihov cilj je sada da smanje potražnju tako da cene omekšaju i, u razvijenim ekonomijama kao što su Sjedinjene Države, da takođe ohlade tržište rada.

Da bi sačuvale svoju zaradu nakon ove promene politike, velike kompanije su sada počele da najavljuju otpuštanje radnih mesta, čak i kada inflacija grize siromašne sa niskim uštedama.

- Čak i kada je inflacija porasla, profitne marže firmi se nisu smanjile - rekao je Dafermos. - Velike kompanije zadržavaju profit da bi dale dividende svojim akcionarima umesto da povećavaju prihode od plata, čak i kada manje kompanije trpe zbog nedostatka investicija većih firmi.

Povećanje kamatnih stopa povećalo je troškove pozajmljivanja, što takođe utiče na sposobnost zemalja sa niskim dohotkom i zemalja u razvoju da troše više na socijalne šeme jer imaju visok nivo javnog i privatnog duga.

- Zbog načina na koji funkcioniše globalni finansijski sistem, biće veliki pritisak na zemlje u razvoju da sprovedu mere štednje - rekao je Dafermos. - To može stvoriti više nejednakosti i za mene je ovo možda značajnije jer ograničava njihov kapacitet da siromašnima pruže socijalnu zaštitu.

Prema Oksfamu, zemlje sa nižim prihodima potrošile su oko 27% svojih budžeta na otplatu dugova – dvostruko više novca potrošenog na obrazovanje i četiri puta više na zdravstvo.


Nejednakost je politički izbor

Posle Drugog svetskog rata, zemlje su počele da slede politiku progresivnog oporezivanja i preduzele su korake za rešavanje monopolske moći, rekao je Ahmed. I dok su mnoge nacije preokrenule taj pristup tokom pandemije, nekolicina je odbila taj trend. Kostarika je povećala svoju najvišu poresku stopu za 10%, a Novi Zeland za 6% kako bi preraspodelila bogatstvo.

- Postoje primeri zemalja koje rade pravu stvar. I podseća nas da nejednakost nije neizbežna. To je politika i politički izbor - rekao je Ahmed.

S druge strane, ako se ne adresira, nejednakost bogatstva daje moć bogatima da utiču na politike u njihovu korist, što može dodatno produbiti podelu u prihodima, nezavisno od prirode ekonomskih ciklusa koji se razvijaju i propadaju. - Veće bogatstvo obično se povezuje sa zarobljavanjem vlade i državnih institucija od strane elite - rekao je Fereira sa Londonske škole ekonomije.

To, kako je rekao, može imati različite oblike u različitim demokratskim kontekstima. Ali rezultat je isti. "Pregovaračka moć bogatih se povećava zbog različitih alata koje koriste, kao što je lobiranje", rekao je on. "Politika na kraju koristi bogatima i to opet stvara ciklus. Ali, ovog puta, to je politički ciklus."

SOSA Univerzitet London

Londonska škola ekonomije

Univerzitet Massachusetts Amherst

Oxfam America

McKinsey

Louis Vuitton

Elon Musk

Gautam Adani

Bernar Arno

Janis Dafermos

Jaiati Ghosh

Francisco Ferreira

pandemija

covid 19

koronavirus

bogaćenje u krizi

nejednaka raspodela bogatstva

kako bogati postaju još bogatiji tokom krize