Po antibiotik samo kod lekara, neracionalna upotreba dovodi do slabljenja dejstva
Komentari
(Foto: Pavel Kubarkov/shutterstock.com)
U nekim državama antibiotik se dobija samo u slučajevima najtežih infekcija. - Tako se sprečava kompromitovanost efikasnosti dejstva antibiotske terapije, a čuva se i društvo u celini, u smislu da se sprečava mogućnost bakterijske rezistencije, što je gorući i rastući problem, ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu - dr Radan Stojanović, farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta.
Dodaje da je 20. vek bio - vek antibiotika. Godine 1928, Fleming je pronašao penicilin, 1942. godine je proizveden prvi penicilin i počela jedna nova farmakološka era.
- Stara Jugoslavija može da se pohvali da je pedesete godine prvi penicilin iz naše fabrike - iz Galenike, dat pacijentu - istakao je dr Stojanović.
Kaže da se zbog neadekvatne, neracionalne upotrebe antibiotika, suočavamo sa rezistencijom na tu vrstu lekova, odnosno, na oslabljenost njihovog dejstva.
Smatra da je deo krivice i među lekarima koji daju antibiotike "suviše olako". Drugi deo krivice je naravno u pacijentima koji pokušavaju da antibiotik dobiju "na sve moguće načine".
Govoreći o rezistenciji na antibiotike, prof. Stojanović kaže da se ona stiče neracionalnom i neadekvatnom primenom.
- Antibiotici nisu sedativi za uznemirene pacijente niti uznemirene roditelje pacijenata. Antibiotici imaju svoje jasno mesto u terapiji. To je profilaksa (davanje antibiotika pred operaciju kako bi se sprečila moguća zaraza), određenih bakterijskih infekcija, a onda i terapija - objasnio je.
Prof. Stojanović kaže da postoji "trougao terapije antibioticima" u kome treba tražiti ključ terapije. Elementi tog trougla su, prema njegovim rečima - bakterija, pacijent i lek. Treba ispravno identifikovati bakteriju, a lek koristiti u skladu sa uzrastom pacijenta i ostalim individualnim faktorima osobe koja se leči.
- Mi u poslednjih 15 do 20 godina nismo sintetisali neke nove antibiotike koji bi doneli neki zamajac i kvalitativni pomak. Tako da se uzdamo u neke stare antibiotike, i sad imate koncept rezervnih antibiotika, što znači da treba čuvati antibiotike na koje je većina bakterija osetljiva, da bismo mogli da ih primenimo u onim situacijama kada treba spasiti ljudski život", rekao je profesor.
Naglašava da, pošto je "20. vek bio vek antibiotika" - treba izbeći da "21. vek bude vek bakterija", i ističe: "Kutija antibiotika za svaki slučaj vam ne treba".
Kada je reč o pravilnom korišćenju lekova, smatra da farmaceutski savetnici mogu biti od koristi pacijentima na licu mesta - u apotekama.
Savetnici mogu da pomognu savetima o tome kako se uzima lek, u smislu primene sa ili bez hrane, odnosno, pre ili posle obroka, o tome koje bi namirnice trebalo da se izbegavaju tokom terapije, kao i da im bliže pojasne moguća neželjena dejstva, naročito ona koja zahtevaju hitno javljanje lekaru.
Na kraju, prof. Stojanović je još jednom naglasio da se antibiotici isključivo primenjuju kada to odredi doktor, i da se nikako ne uzimaju na svoju ruku, iz neke "rezervne kutije, od komšije...
Firme:
Medicinski fakultet Beograd
Tagovi:
Radan Stojanović
antibiotik
kupovina antibiotika
potrošnja antibiotika
zloupotreba antibiotika
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.