Pluća su u hladnim danima osetljivija, kako ih sačuvati

Sve velike promene u temperaturi, naročito kada su nagle – ne prijaju našim plućima, te se preporučuje oprez. Osim toga, da bismo sačuvali zdrav dah, moramo poštovati niz saveta stručnjaka.

- Prilikom udisanja hladnog vazduha dolazi do spazma, znači to je jedna bronhoopstrukcija u našim disajnim putevima, što može da provocira, kod nekih hroničnih bolesnika, astmatične napade - rekao je direktor Klinike za pulmologiju UKCS dr Mihailo Stjepanović.

Savetuje bolesnicima da izbegavaju nagle prelaske i izlaske u tople pa hladne prostorije. Osim vremenskih promena, plućima ne prija ni zagađenje vazduha, naročito hroničnim bolesnicima.

- Plućne bolesti su u porastu i delom smo mi odgovorni za to - stil života, manjak fizičke aktivnosti, aerozagađenje, konzumacija duvana, podsetiću da trećina odraslih u Srbiji puši, što je jdan od glavnih faktora rizika za razvoj plućnih bolesti - dodao je dr Stjepanović.

Navodi da se u ovo vreme pacijenti najviše žale na kašalj, otežano disanje, malaksalost i sviranje u grudima što su simptomi respiratornih infekcija. Čija sezona, zajedno sa gripom, kreće.

U domovima zdravlja je povećan broj pacijenata sa respiratornim infekcijama, kao i na Klinici za pulmologiju.

Češće se javljaju naročito oni koji imaju astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća od koje boluje oko 600.000 ljudi u našoj zemlji. Oko 350 miliona ljudi u svetu ima astmu, a očekuje se povećanje tog broja, između ostalog i zbog zagađenja vazduha.

Simptom koji prvi natera ljude kod lekara je - gušenje, a usled toga i nemogućnosti spavanja.

Pošto je u pitanju stvar koja je, kako dr Stjepanović kaže, očekivana u ovo doba godine, savetuje vakcinisanje protiv gripa, da bi se sprečile ozbiljnije komplikacije.

Govoreći o simptomima koje ne smemo ignorisati, dr Stjepanović navodi kašalj koji traje duže od tri nedelje.

Kada se osobe jave doktoru, sledi serija testova i ispitivanja, laboratorijskih analiza, a posebno su važni testovi plućne funkcije, kako bi se odredilo što konkretnije lečenje.

Dodaje da pacijenata sa kovidom 19 ima sporadično, ali da je njihov broj daleko manji nego u ovo doba prošle godine. Na Klinici za pulmologiju i dalje radi postkovid ambulanta.

- Drastično je smanjen priliv pacijenta sa postkovidom, znači pre godinu dana bilo je po 30 do 40 pacijenata po jednom danu, po jednom terminu, kod jednog doktora. Juče, bilo je recimo četiri pacijenta, znači, to je veliki pad u broju pacijenata, ali svakako imamo i stare pacijente koje pratimo - kaže dr Stjepanović i dodaje da novi pacijenti nemaju jaka oštećenja pluća.

Povećan je i broj pacijenata sa karcinomom pluća: - Svakako da je to nešto što naredne godine moramo promeniti, ranim otkrivanjem raka pluća, na tome će se raditi tokom godine .

Za kraj, dr Stjepanović savetuje da pacijenti koji imaju više od 50 godina i koji su najmanje 30 godina bili pušači moraju na skrining. Takođe, ističe da je, u cilju zaštite pluća, važno prestati sa pušenjem, boraviti u prirodi, i imati umerenu ishranu i fizičku aktivnost.

Klinički centar Srbije Beograd

UKCS

Klinika za pulomologiju

Mihailo Stjepanović

pluća

udisanje hladnog vazduha

plućne bolesti

respiratorne infekcija