Sporazumom sa MMF-om predviđaju se nova poskupljenja struje i gasa od maja

Stend baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji je Odbor direktora te institucije odobrio Srbiji, najavljuje da će Vlada Srbije, od odobrenih 2,4 molrd EUR, odmah iskoristiti milijardu evra i da slede poskupljenja struje i gasa.

Ostatak sredstava biće na raspolaganju Srbiji nakon polugodišnjih revizija. Država namerava da u 2023. godini sredstva povuče u dve rate, dok će ostatak, namenjen za 2024. godinu služiti kao sredstva iz predostrožnosti, preneo je Danas.

Stend baj aranžman zameniće dosadašnji, savetodavni PCI aranžman sa MMF-om.

Najvažniji deo programa odnosi se na energetiku. Prema PCI aranžmanu Elektroprivreda Srbije (EPS) bi trebalo da postane akcionarsko društvo do kraja novembra, ali je u novom aranžmanu rok za promenu statusa pomeren do kraja februara.

Kako se navodi u saopštenju Fonda za makroekonomsku stabilnost, najvažnije stvari su omogućavanje EPS-u i Srbijagasu da pokriju troškove i stabilizacija proizvodnje struje. Navodi se da treba napraviti korake ka održivoj energetskoj budućnosti "istovremeno otvarajući mogućnost za učešće privatnog kapitala".

Navodi se da je važno sprovesti i reforme u upravljanju EPS-om i Srbijagasom i da bi zakon koji će regulisati upravljanje državnim preduzećima trebalo da bude donet do kraja godine. Prema tom zakonu, upravljanje i nadzor nad državnim preduzećima biće centralizovani u Ministarstvu privrede, mada se ovo ne odnosi na energetska preduzeća.

Fond očekuje da će EPS stići do tačke kada pokriva troškove poslovanja u 2023. godini, dok će Srbijagas to postići do kraja programa, što je kraj 2024. godine.

To će se ostvariti dobrim delom, zahvaljujući poskupljenjima struje i gasa. Nakon poskupljenja struje u septembru od 6,5% i povećanja naknade za OIE i poskupljenja za privredu od 27%, dodatno kombinovano poskupljenje od 15% trebalo bi prema oceni Fonda da bude dovoljno da EPS pokrije troškove proizvodnje i nabavke struje.

- To će biti postignuto kroz poskupljenje od 8% u januaru i 8% u maju. Naredna povećanja cena će se primenjivati kako bi se zadržalo pokriće troškova - navodi se u saopštenju MMF.

Što se tiče gasa, vlada mnogo veća neizvesnost u pogledu cena ovog energenta. Pored povećanja cena za krajnje potrošače u avgustu od 9%, Fond procenjuje da bi u srednjem roku moglo biti potrebno povećanje cena za potrošače za 45%. U izveštaju Fonda navodi se da će, osim poskupljenja gasa od 11% u januaru, plavi energent poskupeti i u maju za 10%, za koliko bi trebalo da poskupi i u novembru 2023. i maju 2024. godine.

Prema programu, budžetske subvencije za ove dve kompanije trebalo bi da prestanu do kraja programa, odnosno za dve godine.

Subvencije EPS-u bi trebalo da budu smanjene sa 0,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2022. na 0,5% BDP-a u 2023. i ne bi trebalo da ih bude u 2024. godini.

Subvencije Srbijagasu će biti neophodne i 2024. godine, a iznos će se smanjiti sa 1,2% BDP-a ove godine do 0,7% BDP-a 2024. godine. Fond je procenio da bi u sledećoj godini prosečna cena mogla biti 1.370 EUR za hiljadu kubika (131 EUR po megavatsatu) i 900 EUR za hiljadu kubika (86 EUR po megavatsatu) u 2024. godini.

Program sadrži i klauzulu za slučaj da cene gasa pređu 250 EUR po megavatsatu.

MMF je pohvalio zategnutu monetarnu politiku koju je vodila NBS i posebno "stabilizovan devizni kurs".

Prema prognozi MMF-a, rast BDP, nakon 2,5% ove godine, sledeće će biti 2,3%, da bi se 2024. godine vratio na oko 3%.

MMF očekuje da će međugodišnja inflacija na kraju godine dostići 15,8%, a prosečna inflacija u 2022. godini 12,1%. Procenjuje se i da će u decembru 2023. godišnja inflacija pasti na 8,2%, što znači da će prosečna inflacija iznositi 12,2%.

To je više od onoga što je Vlada Srbije planirala u budžetu, oko 11%. U Fondu očekuju javni dug od 56,8% BDP-a u 2022. godini i 56,4% BDP-a u 2023. godini.