U Subotici i Pirotu najviše kriptovaluta po glavi stanovnika

Vrednosti bitkoina, ali i drugih popularnih kriptovaluta, u znatnom su padu u poslednje vreme, zbog čega su mnogi analitičari proglasili da je kriptozima već stigla. Propast jedne od najvećih svetskih kriptoberzi FTX, učinila je da investitori postanu još nervozniji i neodlučniji kada je u pitanju dalje ulaganje. Da li je bankrot FTX signal za uzbunu i za ulagače iz Srbije?

Ivan Andrejević, suosnivač CTB kriptokonsaltinga i koautor knjige "Kriptorevolucija", kaže da kod nas oko 180.000 građana poseduje kriptovalute. Prema njegovim rečima, zahtev za bankrotstvom će uticati na taj način da će se u narednom periodu smanjiti poverenje investitora u regulisane, centralizovane menjačnice, odnosno berze.

– FTX je bila berza koja je imala najveću stopu regulacije. To jeste jedna od najvećih menjačnica, ali sa druge strane nije toliko velika da bi napravila neke tektonske promene. Bitkoin je od proglašenja bankrota pao za 6,8%. Trenutno je nestabilno za investitore i većina se oslanja na svoje hardver "volete" (novčanike na svom računaru) jer trenutno ne žele da drže kriptovalute na berzama zbog rizika da se bankrotstvo ne desi nekoj drugoj menjačnici – kaže Andrejević.

On napominje da je dva dana posle propasti FTX menjačnice Njujorška centralna banka kriptovalute stavila na 11. mesto po riziku za investitore od 15 mesta koliko je bilo na listi. Očigledno su kaže kriptovalute prema oceni Njujorške centralne banke trenutno među manje rizičnim za ulaganje zbog inflacije. Prema njegovim rečima, veliki investitori poput Black rock, najvećeg investicionog fonda na svetu (koji posluje i u Srbiji), ili nekih drugih fondova imaju dugoročno poverenje u kripotvalute. On navodi da je u Bazelu krajem juna potpisan ugovor svih banaka na svetu da 1% njihovog investicionog portfolija može biti u kriptovalutama.

– Ne treba zaboraviti da su se vodeće kriptovalute u poslednjih 10 godina pokazale i kao solidna zaštita od inflacije gde možemo navesti kao primer devalvaciju dinara, iako kurs izgleda prilično stabilno. Ako bismo to ilustrovali hipotetičkim primerom sa 100.000 dinara koje bismo stavili na štednju pre 10 godina, danas bismo u prvoj radnji za taj novac mogli da kupimo robu u vrednosti od 45.000 dinara. Sa druge strane, da smo pre sedam godina uložili 1.000 dinara u bitkoin, najpoznatiju kriptovalutu, danas bi taj novac vredeo oko 120.000 dinara po trenutnim tržišnim cenama. Bitkoin je od 8. novembra 2021, kada je imao najvišu kupovnu cenu, pao za 76,14%, ali su istovremeno pale akcije nekih banaka za oko 80%, a akcije Mete, vlasnika Fejsbuka (Facebook) skoro 90% – kaže Andrejević.

Sagovornik Politike naglašava da se naredne godine očekuje lansiranje digitalnog evra, rublje i drugih svetskih valuta pored već postojećeg digitalnog juana.

– U tom smislu, možemo očekivati mnoštvo inovacija u finansijskom svetu. Nedavno je izjava Jorna Lamberta, jednog od direktora Mastercarda, uzburkala javnost jer je rekao da će ova kompanija omogućiti svim korisnicima da kriptovalute kupuju direktno u bankama, što je izazvalo dodatno interesovanje banaka.

Srbija je jedna od vodećih zemalja sa jednim od malobrojnih koje imaju zakon kojim je regulisana digitalna imovina. Ipak, kako ocenjuje, fizička i pravna lica su u nedovoljnoj meri obavešteni o tome, pa i dalje vlada strah kao kada su se platne kartice pojavile početkom 21. veka. Takođe, veliki problem investitorima kod nas predstavlja i spora primena zakona o digitalnoj imovini.

– Uvek su regulatori pratili tehnologiju pa je tako i u ovom slučaju. Da li je digitalna imovina prirodna evolucija novca, da li je samo prolazni trend ostaje nam da saznamo u godinama pred nama ali ono što je sigurno jeste da je uneta velika promena u svetski finansijski sistem i da se te promene trenutno nastavljaju sve većom popularizacijom kako kriptovaluta, tako i tokenizacijom kompanija ili njihovih usluga. Neophodno je da održavamo korak sa svetskim trendovima, a kriptovalute to jesu jer u ovom momentu ih oko 10% svetske populacije koristi i broj korisnika se iz dana u dan povećava – kaže Andrejević.

Procenat investitora u Srbiji je izuzetno mali. U SAD oko 80% ljudi investira u akcije, a kod nas je to tek 2,3% ali i dalje prednjačimo u tome ako posmatramo bivše republike SFRJ. Sa druge strane, imamo mnogo veći broj ljudi koji investira u kriptovalute. On kaže da ti investitori u proseku imaju oko 30 godina i to objašnjava činjenicom da su mlađi finansijski pismeniji i imaju veću toleranciju na rizik. Beograd prednjači u tome, ali ako se gleda po glavi stanovnika najviše vlasnika kriptovaluta ima u Subotici i Pirotu zbog fluktuacije ljudi. To su pogranična mesta u kojima ima migranata, a oni sa sobom uglavnom nose kriptovalute. Veliko naseljavanje iz Rusije i Ukrajine je takođe donelo sa sobom dosta kriptovaluta, jer ne postoji ograničenje koliko može da se potroši ili ponese sa sobom, izveštava Politika.