Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Proizvodi poljoprivredno-prehrambenog sektora među prvih 20 na izvoznoj listi Srbije

Izvor: RTS

Ponedeljak, 21.11.2022.

08:56

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Denphumi/shutterstock.com)

Na izvoznoj listi Srbije, među prvih 20 proizvoda, čak pet je iz poljoprivredno-prehrambenog sektora. Najveću zaradu od gotovo 470 mil EUR agraru je doneo merkantilni kukuruz, nešto manje smrznuta malina i merkantilna pšenica. Stručnjaci kažu da bi profit mogao da bude 15 puta veći, kada bi umesto zrna, u region i svet izvozili meso, mleko, džemove.

Nedostatak radne snage, deca koja su se preselila u grad, borba za plasman i cenu – sve to muči Miodraga Milina, proizvođača kupusa iz Taraša.

- Još par godina i ja odustajem - šali se Milin i potvrđuje da to znači da će meštani Taraša ubuduće verovatno morati da kupuju uvozni kupus.

- Ja sam se pre par godina iznenadio kad sam čuo koliko je Persu prodao krompira u Tarašu - napominje Milin.

Stočarstvo beleži pad

Dugme da baciš – niklo bi. Tako se opisuje zemljište u Srbiji. I u godini suše, skupog semena, đubriva i zaštitnih sredstava poljoprivreda će biti jedna od nekoliko najjačih privrednih grana.

Nosilac će biti voće i žitarice. Stočarstvo beleži pad.

Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu navodi da je Srbija, kada je reč o mlečnim proizvodima, prošle godine imala suficit od 25 mil EUR, a ove godine za osam meseci deficit od 16 miliona.

- Kada je reč o mesu i mesnim proizvodima, tu nam se deficit povećao dva puta i iznosi sada oko 72 mil EUR - navodi Rajić.

"Pokidane veze između prehrambene industrije i proizvođača"

Prošle godine smo nahranili tuđu stoku za 190 mil EUR. Toliko smo zaradili od izvoza stočne hrane, umesto na kulenu, pršuti i siru. Pao je i uvoz živih životinja, i to za četvrtinu.

- Veze između prehrambene industrije i proizvođača su pokidane, dodajte tu i trgovinske lance koji imaju svoje interese i faktički mogu da se pojavljuju na tržištu kao uvoznici poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Onda je logično da oni traže svoj interes i da ih ne zanima jednostavno ovaj prvi deo - kaže Rajić.

Šta je problem sa zadrugama u Srbiji

Da bi marketi i prehrambena industrija dolazili na noge seljaku, a ne obrnuto, neophodno je da se udruže, izveštava RTS.

Sa nasleđenim iskustvom komunističkih zemljoradničkih zadruga težak je to posao i danas, u vreme proverenih modela ugovornog udruživanja.

Profesorka Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta, ukazuje na razliku između zadrugara i kooperanata, koja se pravi u Srbiji, ali ne i u svetu.

- Kada pitate u zadruzi koliko imate zadrugara, oni vam kažu – šest ili 10. A šta su ostali proizvođači tu, pa oni su kooperanti. U svetu nećete imati razliku između zadrugara i kooperanata. Ustvari, zadrugari su vlasnici zadruge - objašnjava Stojanovićeva za RTS.

Prerađivačka industrija funkcioniše na principima svetog trojstva slova "K". Kvalitet, kontinuitet i količine. Sve ono što usitnjeni proizvođači ne mogu da postignu.

Postoje dva puta za proizvođače

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije navodi da postoje dva puta.

- Jedan je da radite robne marke. Postoje neke veće fabrike u Srbiji koje kupuju naše voće, prerađuju ga i plasiraju ne samo na naše, nego i na druga tržišta. Imate i drugi put, a to je da gradite brendove - objašnjava Jovanović.

I strane kompanije prepoznale šta je najbolja reklama

Ime je najskuplje i najteže izgraditi. Promocija Srbije kao zemlje zdrave i ukusne hrane je zajednički posao za ministarstva poljoprivrede, trgovine, privrednu komoru, kažu stručnjaci.

Da je domaća sirovina najbolja reklama odavno su prepoznale kompanije, čak i strane.

Milica Milanović iz kompanije Nestle Srbija kaže da, nažalost, malo manje od polovine sirovina nabavljaju Srbiji, a razlozi su brojni.

- Začudićete se možda, ali crni i beli luk u prahu, sušeni krompir ne možemo uopšte da nabavimo u Srbiji, već ga uvozimo. Takođe, nemamo dovoljno paradajz paste koju možemo da nabavimo lokalno - navodi Milanović.

Stranci od ukusa davno odustali

Stranom kupcu najvažnija oznaka je "Zdravo". Od ukusa su davno odustali i na njega gledaju kao na bingo.

Srpski proizvodi koje najbolje poznaju i najviše traže su rakija, med, ajvar i sve od maline.

Od njive do trpeze cena hrane poraste nekoliko desetina puta. Stručnjaci kažu da ju je najbolje prodavati kroz turizam, restorane, suvenirnice, vinarije.

To je izvoz koji najmanje košta, a najviše vredi. Izvoz na kućnom pragu.

Firme:

Privredna komora Srbije

Nestle Adriatic S Beograd

Poljoprivredni fakultet Beograd

Ekonomski fakultet Beograd

Tagovi:

izvoz poljoprivrednih proizvoda

izvoz prehrambenih proizvoda

izvoz merkantilnog kukuruza

izvoz smrznute maline

izvoz merkantilne pšenice

nedostatak radne snage

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Šta ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine donosi domaćoj privredi i o čemu bi trebalo voditi računa? Finansije

Evropa smanjuje stočni fond - Kakav uticaj će to imati na stočarstvo u Srbiji? Agro

Prolećna setva biće skuplja od jesenje Agro

Srpski izvoz u Kinu lane dostigao 1,2 mlrd USD - Kineske provincije sve otvorenije za ekonomsku saradnju sa Srbijom Finansije

Cene hrane u svetu u padu, a u Srbiji nikad više Agro

Neizvesno do poslednjeg dana - Kakva sudbina čeka sporazum o izvozu žitarica iz Ukrajine? Agro, Finansije

Setva ove godine skuplja od 6% do 30% Agro

U 2022. godini od agrara izvezeno najviše voća i povrća Agro

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.