Slovenija beleži pad BDP-a i potrošnje
Komentari
Ljubljana (Foto: S.Šojić/eKapija)
Kako su objasnili iz Kancelarije Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj, međugodišnji rast potrošnje domaćinstava, koji proizlazi iz potrošnje u neprehrambenoj trgovini i uslugama, umeren je zbog pada poverenja potrošača i realnog pada primanja u letnim mesecima. U međuvremenu, investicijska aktivnost ostala je snažna u trećem tromesečju, pri čemu je aktivnost u građevinarstvu posebno ojačala, prenosi SeeBiz.
Pogoršanje izvoznih očekivanja još nije uočljivije uticalo na rast robnog izvoza, ali su od proleća u tom segmentu zabeležene veće mesečne oscilacije zbog velike neizvesnosti u međunarodnom okruženju. Nešto sporijom dinamikom nastavio se i rast razmene usluga. Ukupni rast izvoza nadmašio je rast uvoza, što je doprinelo pozitivnom doprinosu deviznog bilansa, naglašeno je iz Kancelarije.
U međuvremenu, podaci o ekonomskoj klimi na početku poslednjeg tromesečja ove godine ukazuju na dalje pogoršanje. U poređenju sa prethodnim mesecom, u oktobru je poverenje najviše pogoršano u trgovini na malo, zatim u prerađivačkoj industriji i uslužnim delatnostima.
- Raspoloženje među potrošačima bilo je malo optimističnije nego u septembru, što povezujemo sa merama Vlade Slovenije za ublažavanje cena energenata, popravilo se i u građevinarstvu - dodaje se u saopštenju.
Prema njihovim rečima, zahlađenje ekonomske aktivnosti na tržištu rada još nije vidljivo, a kompanije i dalje probleme u pronalasku kvalifikovanih radnika rešavaju zapošljavanjem stranaca. Oni već sada delaju sa 70% u ukupnom međugodišnjem rastu broja zaposlenih.
Uprkos visokoj inflaciji, prosečna bruto plata je i u avgustu bila realno niža na međugodišnjem nivou, pri čemu je pad veći u javnom sektoru zbog još uvek prisutnog učinka prošlogodišnje osnovice, vezane uz isplatu epidemioloških naknada.
U međuvremenu, međugodišnja inflacija i dalje je na visokom nivou "i sve je šira". U proseku je u trećem tromesečju premašila 10%, ali je u oktobru drugi mesec zaredom blago pala na godišnjem nivou, na 9,9%.
Sa 378 mil EUR deficit javnih finansija u prvih devet meseci osetno je manji nego u istom razdoblju lane, kada je iznosio 2,1 mlrd EUR. Zbog dobrog poslovanja firmi u prošloj godini, rast prihoda dolazi uglavnom od poreza na dobit, kao i uz jačanje potrošnje domaćinstava i inflacije, od poreza na dodatnu vrednost, objašnjeno je saopštenju.
Što se tiče ekonomskih kretanja u evrozoni, navedeno je da je i tu rast znatno usporen u trećem tromesečju, ali da je ostao pozitivan. Evropska komisija značajno je snizila svoje preliminarne prognoze za 2023. godinu u novembru, podsetili su iz Kancelarije Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj.
Tagovi:
Kancelarija Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj
BDP
pad BDPa
prosečna bruto plata
smanjenje potrošnje
inflacija
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.