NALED: Masovna legalizacija mora da bude prioritet nove Vlade Srbije

Digitalizacija postupka i masovno sprovođenje ozakonjenja nelegalnih objekata, uvođenje sistema eProstor za izradu prostornih i urbanističkih planova i pojednostavljenje procedure postavljanja baznih stanica mobilne telefonije, tri su ključna prioriteta koje će Savez za imovinu i investicije NALED-a nominovati novoj Vladi Srbije za rešavanje u naredne dve godine, navedeno je na sajtu NALED-a.

Među prioritetima koje su članovi Saveza izabrali jesu i ukidanje konverzije uz naknadu koja je zarobila 5.000 ha građevinskog zemljišta, bolji poreski tretman samostalnih proizvođača zelene energije tzv. prozjumera, kao i rešavanje sporova nad poljoprivrednim zemljištem između zadruga i kompanija koje su to zemljište kupile, nastalih usled nejasnog tumačenja Zakona o zadrugama. Fokus Saveza je time stavljen na brže otklanjanje prepreka koje otežavaju ili onemogućavaju ulaganja u Srbiji.

Među ključnim rezultatima Saveza istaknut je doprinos uspostavljanju dva važna elektronska sistema – eAukcija u okviru koje je u 2021. organizovano gotovo 14.500 licitacija za prodaju imovine u postupcima izvršenja i uvedena transparentnost u ovu proceduru, kao i eŠalter kroz koji je za skoro četiri godine podneto više od 1,5 miliona zahteva za upis u katastar dok je prosečno vreme rešavanja predmeta 5,26 dana.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković najavio je da će uskoro biti donet novi Zakon o legalizaciji koji će ozvaničiti masovnu legalizaciju koja će biti digitalna, baš kao što je i NALED predlagao. On je istakao da je u prethodnom periodu dosta toga urađeno na unapređenju celog sistema RGZ.

– Digitalizacijom postupaka upisa u katastar omogućena je komunikacija između različitih državnih organa, što je građane lišilo odlaska na nekoliko šaltera, a postupak upisa skratilo na pet dana. Reforme su još uvek u toku i NALED nam je saveznik u tome – kazao je Drašković.

Sprovođenje masovne legalizacije posebno je istaknuto imajući u vidu da je na satelitskom snimku RGZ evidentirano više od 2,5 miliona nelegalnih objekata. Gradovi i opštine zbog ograničenih resursa uspevaju da u proseku reše nešto više od 20 predmeta mesečno dok na svakog službenika dođe više od 1.100 zahteva. Tim tempom ozakonjenje bi bilo okončano tek za nekoliko decenija iako je rok za završetak naredna godina. Izostanak legalizacije onemogućava građane da u punoj meri koriste svoju imovinu, lakše je prometuju, založe za kredit.