WIIW: Srbija bi trebalo da dočeka zimu bez većih problema, ali srednjoročni ekonomski izgledi ostaju neizvesni

Prema analizi Bečkog instituta, inflacija u Srbiji pokazuje se upornijom nego što se ranije mislilo, ali je i dalje među najnižim na Zapadnom Balkanu. U avgustu je dostigla 13,2 odsto, što je najviše od 2011. godine.

Institut je revidirao svoje projekcije naviše i za tekuću i za narednu godinu. Konkretno, za 2022. predviđaju da će inflacija u proseku iznositi 11% za celu godinu. Reč je o reviziji za jedan procentni poen u odnosu na letnju prognozu, što znači da će inflacija ostati blizu sadašnjeg nivoa do kraja godine, a zatim će početi postepeno da se smanjuje, opadajući na 8% u 2023. godini.

Uprkos inflaciji, realne plate nastavljaju da rastu, ukazuje se u analizi. U junu je realni rast prosečne neto zarade bio 2,1% na godišnjem nivou, među najvišim u celom regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Vlada je podigla minimalne zarade i plate u javnom sektoru od početka godine, što je svakako pomoglo, ali je povećanje zarada bilo evidentno u svim sektorima, i bilo je veće u privatnom nego u javnom sektoru. Dalja najavljena povećanja minimalne zarade i plata u javnom sektoru trebalo bi da spreče da inflacija "pojede" realne prihode.

Nasuprot tome, investicije su bile prilično slabe u prvih šest meseci 2022. godine, sa rastom od samo 1,4%. Usporavanje je delimično posledica slabijih stranih ulaganja.

- Priliv od stranih direktnih investicija u prvih šest meseci 2022. nominalno je smanjen za 9%, a realno za 20%, što je u suprotnosti sa dešavanjima u prethodnim godinama, kada je Srbija bila šampion SDI u širem regionu - ističe se u analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Ovo je, kako se dodaje, još više iznenađujuće, imajući u vidu da je većina zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope doživela porast priliva od stranih direktnih investicija u prvoj polovini 2022. Iako je teško utvrditi koji su razlozi za pad, autori analize smatraju da bi najočiglednije objašnjenje bilo da je Srbija izgubila svoje ruske SDI, koje su pre rata davale oko 7% stranih ulaganja.

- Drugo objašnjenje je da su kompanije iz Evropske unije okrenule leđa Srbiji zbog njenih bliskih veza sa Rusijom. Takođe, može biti da su prilivi SDI jednostavno previše promenljivi iz godine u godinu. Tek se vremenom može doći do čvršćeg zaključka, ali ne bi trebalo da čudi ukoliko Srbija nastavi da prima manje stranih direktnih investicija u narednom periodu nego u prethodnih nekoliko godina - navodi se u jesenjem izveštaju.

Kako za Biznis.rs objašnjava Mahmud Bušatlija, investicije su u padu u čitavoj EU, i to značajno. Prema njegovim rečima, vrlo je jasno da Evropa već ulazi u recesiju, ali je to "vrlo pipavo" priznati.

- Nemačka je već jako pogođena. Francuzi, recimo, godinama skrivaju svoje prave podatke o javnom dugu i na taj način smiruju svoje građane. Kada se sluti da će se ući u recesiju onda se i privreda i građani prilagođavaju polako, ali onog momenta kada priznate da ste u recesiji to znači da se svi ti elementi već vide kroz pad proizvodnje i pad kupovine. Dakle, ne možete prodati ono što proizvedete. Onda je stvar vrlo ozbiljna i može da dovede do još veće inflacije - kaže on i dodaje da investicije uvek prve stradaju u recesiji.

- Recesija prvo smanji investicije, što se prenese na građevinarstvo, dok sa druge strane paralelno nastrada turizam. Porodice počnu da se ponašaju kao i ekonomija, štede i manje ulažu. Mi smo tu suviše mali i da sve ostane ovako kako je i bez većih problema situacija se ne može popraviti u kratkom roku. Ako pogledamo da smo mi iz naših ratova izašli pre skoro 30 godina, a da još nismo rešili sve probleme na Balkanu vrlo je jasno o čemu je reč kada poredimo sa aktuelnom situacijom - navodi sagovornik Biznis-a.

Manji priliv stranih direktnih investicija odražava se i na privredni rast. Bušatlija objašnjava da su investicije deo BDP-a i kada se one smanjuju snižava se i privredni rast jer se bez investicija ne može održavati napredovanje ekonomije.

- Ako investicije padnu, ali ne mnogo, one će omogućiti da se održava ekonomija, a ne i da raste. I to je direktni uticaj investicija koje imaju na BDP - dodaje on.

Bušatlija smatra da je u ovakvoj situaciji mnogo važnije da se održi kupovna moć jer je to sastavni deo BDP-a.

- Ne valja kada kupovna moć pada. Sa druge strane, i to je opet vezano za investicije jer ako imate dobar priliv od SDI onda možete da računate na rast nekih sektora ekonomije, samim tim rastu i privatna i potrošnja preduzeća. Sve je povezano i sve se oslanja na investicije - zaključuje Bušatlija.

Više svetske cene energije "gurnule su" deficit tekućeg računa na 9,3% BDP-a u prvoj polovini godine. Kako se navodi u analizi Bečkog instituta, visoki deficiti tekućeg računa nisu neuobičajeni za Srbiju. Zemlja je imala deficit od 20% BDP-a još 2008. godine, ali je deficit u prvih šest meseci 2022. i dalje bio najveći u poslednjih deset godina.

Sa druge, pozitivne strane, doznake su porasle za 25% u istom periodu (u nominalnom iznosu), signalizirajući da radnici u inostranstvu šalju više novca kući kako bi pomogli svojim porodicama da se izbore sa krizom.

- Veći deficit tekućeg računa, u kombinaciji sa manjim prilivom SDI, može da stavi pod pritisak spoljni bilans Srbije u narednom periodu.

Institut ukazuje da Narodna banka Srbije nastavlja sa pooštravanjem monetarne politike, što bi moglo da uspori ekonomiju. Referentna kamatna stopa povećana je sedam puta od aprila, da bi sada dostigla nivo od 4%.

- Iako je nejasno da li će uticati na inflaciju, to već usporava kreditnu aktivnost, stopa rasta ukupnih kredita privatnom sektoru pala je na 11,5% u avgustu, sa 13,4% u maju. Ovo se odnosi i na kredite za preduzeća i na kredite stanovništvu, i zaista može biti jedna od prepreka rastu u narednim mesecima, posebno zato što će efektima strože monetarne politike biti potrebno neko vreme da se filtriraju. S druge strane, više kamatne stope su ojačale dinar, koji se u septembru trgovao na 117,3 za EUR, dok je u aprilu stopa iznosila 117,7. Devizne rezerve su takođe porasle za 8% od maja - navodi se analizi.