Dodatne subvencije u iznosu od 6,8 mil EUR za gajenje šećerne repe

Ratari koji seju šećernu repu zadovoljni su najavom da će država izdvojiti 6,8 mil EUR dodatnih subvencija kao podsticaj za gajanje ove industrijske biljke, koju zemljoradnici zbog zahtevne proizvodnje ali i skupe setve iz godine u godinu sve manje seju.

Kako je pre nekoliko dana izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na sednici Vlade Srbije odrediće se pojedinosti kako će se državna potpora iskoristiti, pošto je domaća proizvodnja šećera značajna za tržišta u okruženju.

Kod nas je u toku kampanja šećerne repe u četiri šećerane, koje drže dva vlasnika, domaća kompanija Sunoko prerađuje repu u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, a grčka Helenik šugar (Hellenic Sugar) u Crvenki. Imamo i fabriku šećera u Žablju u sastavu grčke kompanije, ali koja ne prerađuje repu već nekoliko godina.

Po rečima Živka Ćurčića sa Nacionalog isituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu za Dnevnik, kampanja repe odmiče polako, a prinosi su šaroliki i variraju u zavisnosti od količine padavina.

- Na nekim njivama prinosi su i 70 tona po hektaru, ali ima i terena gde je repa trula i uopšte se ne vadi - kazao je Ćurčić.

Ovog proleća pod repom je posejano svega oko 30.000 ha šećerne repe, a, recimo, 2020. smo imali 40.000 ha. Bilo je godina, ne tako davno, da smo repe imali i na 60.000 ha.

- Površine pod repom se umanjuju, ali bez obzira na to i sa sadašnjih 30.000 ha repe ćemo imati ove godine za nas i druge - kazao je za Dnevnik agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan.

Naveo je da je domaćem tržištu potrebno 220.000 tona šećera i da imamo kvotu od pre nekoliko godina da u EU možemo da izvezemo 181.000 tona šećera.

- U svakom slučaju, najava predsednika Vučića je odlična vest za ratare i šećerane. Ratari će se lakše opredeljivati za setvu repe, koja traži neprekidan obilazak njiva i znatno veću upotrebu hemijskih sredstava u odnosu na druge poljoprivredne kulture, što znatno uvećava troškove setve. A šećerane će, ukoliko se repa bude više sejala, raditi u većem obimu i imati kampanju prerade do posle Nove godine - naveo je Gulan.

Ratar Živko Vasin iz Temerina, koji godinama seje šećernu repu, ove setve je manje posejao industrijske biljke u odnosu na ranije godine. On svake godine površine pod repom smanjuje zbog skupe setve, zahtevne proizvodnje i ograničene cene šećera. Ove kampanje nije još krenuo da vadi slatki koren, ali kaže da narednih dana stiže na raspored šećerane u Crvenki.

Vasin je čuo da će "reparoši" dobiti državnu potporu i to ga je obradovalo.

- To je pomoć u minut do 12 i posle 12. Verovatno će, kada se odrede uslovi ko će dobiti podsticaj, trebati i da proizvođači ispune određene kriterijume u proizvodnji, što mi neće predstavljati poteškoće jer imam iskustva u gajenju repe, naveo je on za Dnevnik.