NavMenu

Slike, crteži i fotografije Petra Lubarde na niškoj tvrđavi

Izvor: Euronews Srbija Ponedeljak, 24.10.2022. 11:47
Komentari
Podeli
(Foto: Print screen / Euronews Srbija)
Slike i crteži čuvenog slikara Petra Lubarde, arhivske fotografije do sada nepoznate javnosti, kao i dela iz fonda Muzeja Jugoslavije poklonjena Josipu Brozu Titu našli su se od nedavno u Paviljonu u Niškoj tvrđavi. Na ovaj način se obeležava 115 godina od rođenja slikara koji je stvarao u "epskim razmerama".

Izložena su dela koja su deo stalne postavke u Legatu Petra Lubarde, kao i dela iz umetničke zbirke Doma Vojske Srbije.

- Iz naše zbirke najstariji rad je iz 1944/45 - skica za kompoziciju "Patnja naroda". Zatim "Glava rudara" iz 1946. Nižu se skice, a postavku završavaju četiri velika platna koja referiraju na poslednju fazu kada se okreće sintetičkim bojama, pionirski radi sa nitro lakovima - objašnjava Dina Pavić, kustoskinja Kuće legata.

Tu su i nešto meditativnije scene, slika "Putovanje kroz noć", klasična predstava konjanika kojima se vraća u poslednjim fazama stvaralaštva. Postavka se završava slikom "Napušteni brod - Prizori na Savi", koja referiše na Beograd, simbolično, jer je umetnik odlučio da tokom svog života u Beogradu tom gradu pokloni veliku zbirku".

Jelena Knežević, viša kustoskinja, načelnik Doma Vojske Srbije u Beogradu, kaže da se u njihovoj zbirci nalazi osam dela iz perioda pre i posle Drugog svetskog rata.

- Za Lubardu nas veže njegova prva samostalna izložba. Slika sa te izložbe je ovde, selo "Ljubotinj", njegovo rodno selo, iz 1933. Tu je i "Kikirigdžija", iz 1934. U toj međuratnoj fazi je radio portrete, mrtvu prirodu, pejzaže. Iz 1936. iz istorijskog ciklusa je "Zbeg iz Španije". Poslednje delo je iz 1970. "Rađanje jezera", to je faza kada se igra sa bojama, sve vri, i kultura i forma, to je igra čudnovatih bića - objašnjava Knežević.

Iz Muzeja Jugoslavije izloženo je devet dela, većinom pokloni Titu, koja nikada nisu zajedno izlagana. Viša kustoskinja Muzeja Jugoslavije Ana Panić kaže da se Lubarda i bivši predsednik SFRJ nikada nisu sreli, iako su živeli blizu jedan drugom na Dedinju.

- To su pokloni radnih organizacija, visokih državnih organa što znači da je Lubarda bio cenjen, i u inostranstvu. Tako je i predstavljen Nesvrstanima. Tu je slika "Buđenje Afrike", koja je bila na izložbi 1961, koja je otvorena pred konferenciju, da se Jugoslavija pokaže kao moderna zemlja, koja ima modernu umetnost, raskinula je sa socijalizmom i krenula svojim putem. Tu i je i slika "Prometej". Poznata je Lubardina slika "Prometej ili industrijalizacija" koja se danas nalazi u Domu sindikata i koje je sa te izložbe 1961. preneta u salu Narodne skupštine i stajala je iza leđa lidera sveta koji su pozivali na mir - objašnjava ona.

Emilija Ćoćić Bilić, direktorka Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu o najnovijoj postavci kaže:

- Ova izložba ukazuje na značaj zaštite i očuvanja baštine i kulturnog dijaloga. Tri su se institucije povezale, i Galerija, da prikažu dela koja čuvaju u svojim fondovima. GSLU Niš u fondu nema Lubardina dela, ali Muzej baštini sliku "Put u kosmos".
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.