Zašto je odeća skupa i šta sve utiče na njenu cenu

Nedostatak radne snage jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočava i domaća tekstilna industrija. Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstilnu industriju Privredne komore Srbije ističe da je kod cene tekstilnog predmeta, pored materijala, bitan faktor upravo - ljudski rad, koji je dosta intenzivan u tekstilnoj industriji. - Na cenu, pored toga, utiče cena energenata, jer se puno struje troši u proizvodnji, a tu je i trošak marketinga, zakupa maloprodajnog prostora u kojem se prodaje roba. Kod stranih brendova, dosta je zastupljen trošak marketinga i reklame - objašnjava Jovanović za Infobiz.

- U tekstilnoj industriji u Srbiji radi preko 1.600 privrednih društava, više od 90% su domaće kompanije. One sa 40 odsto učestvuju u izvozu. Prošle godine oko jedne milijarde dolara je iznosio izvoz, a naše kompanije su izvezle robu vrednu oko 400 miliona dolara - kaže Jovanović.

Iako je bitan faktor u formiranju cene odeće ljudski rad, to je jedna od najslabije plaćenih industrija.

Plata u tekstilnom sektoru je ispod proseka – oko 460 evra, prema rečima Jovanovića, porasla je oko 15% u odnosu na prošlu godinu.

Najčešće tržište za srpske tekstilne proizvode su Evropa, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, ali i skandinavske zemlje.

- Mi smo jedan od najvećih izvoznika čarapa u Rusiju, i taj izvoz je nastavljen uprkos krizi, pronadjene su rute transporta robe. Sirovine uglavnom nabavljamo u Turskoj i tu nema problema. Kada je reč o sirovinama koje uvozimo iz Kine, bilo je velikih problema sa transportom tokom pandemije, sada nije poskupeo, jer pokušava da se nadoknadi propušteno tokom kovid krize. Međutim, transport i dalje dugo traje, od 90 do 120 dana. Mora se dosta unapred planirati - kaže Jovanović.

Domaći odevni predmeti su za oko 15 odsto odsto zastupljeni u prodaji u Srbiji i – skuplji su od uvoznih.

- Cena rada kod nas i u Aziji nije ista, a kod nas se proizvode u manjim serijama, proces proizvodnje je složeniji u odnosu na masovnu proizvodnju. Domaći tekstilni proizvođači se suočavaju sa nedostatkom radne snage – nedostaju potrebni profili, a uprkos dualnom obrazovanju, interesovanje mladih je slabo za te poslove. Poslodavci pokušavaju da angažuju uvezenu radnu snagu, međutim tu se često događa da ti radnici iz inostranstva, pošto im se obezbede svi uslovi za rad, često naprosto – ne dođu da rade - pojašnjava Jovanović.

Privredna komora Srbije

PKS

Uruženje za tekstilnu industriju

Nemanja Jovanović

cena odeće

domaća tekstilna industrija

proizvodnja odeće

formiranje cene odeće