NavMenu

Širokoredna setva žitarica smanjuje troškove - Koje su još prednosti?

Izvor: Agroklub Petak, 21.10.2022. 11:44
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Budimir Jevtic/shutterstock.com)Ilustracija
Širi razmak redova kod setve pšenice, ali i drugih žitarica, se sve više primenjuje. Razlog tome je što se ovakvim načinom uzgajanja smanjuju troškovi. Od radnih operacija, količine semena, ali i đubriva i zaštitnih sredstava. Zbog toga je ovaj način gajenja veoma značajan za organsku poljoprivredu.

Istina, prinos će biti manji između 25% i 30%, ali se povećava bioraznolikost. Istovremeno se poboljšava plodnost zemljišta. Osim pšenice, ovakav način setve se pokazao odličan za uzgajanje ječma i smenu useva kukuruza, soje sa žitaricama. Zahvaljujući ovoj tehnici povećava se brojnost i raznolikost ptica, insekata i drugih životinja.


Mahunarke su ključne

Prilikom setve, količina semena pšenice se smanjuje i do 70% od prosečne. Koriste se sorte visoke rodnosti i dobre otpornosti na biljne bolesti. Međuredni razmak se kreće od 30 do 40 centimetara. Primena đubriva je manja za 50% do 70% zahvaljujući izboru biljnih vrsta koje se seju između redova.

Preovladavaju biljne vrste koje pripadaju porodici mahunarki i na njih otpada 80%. Količina neophodnog azota se ne menja, ali se setvom mahunarki on obezbeđuje preko biljaka. Najčešće se seju deteline. Oko 15 odsto drugih vrsta su: neven, bokvica, korijander i druge. Problem može biti konkurencija korova i potrebno je obratiti pažnju na njegov rast i razvoj.


Povećana bioraznolikost

Dosadašnja su istraživanja pokazala da uzgoj niskocvetnih biljaka između redova žitarica povećava bioraznolikost. Naročito je to slučaj s brojnošću insekata. Populacija oprašivača, pčela i bumbara, je povećana, a isto se dešava i s paucima, leptirima.

Zasejane vrste imaju sposobnost azotofiksacije, ali i povlačenja elemenata iz dubljih slojeva zemljišta u površinu. To smanjuje potrebu za unošenjem biljnih hraniva. Osim toga, mnoge biljke luče materije koje imaju zaštitnu ulogu.

Biljni podusev zamenjuje letnje oranje i setvu letnjeg međuuseva, a biomasa može da se iskoristi kao stočna hrana.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.