Uz Hrvatsku i Poljska i Letonija su stopirale Srbiji uvoz ruske nafte

Vest da je Hrvatska stopirala Srbiji uvoz ruske nafte preko JANAFA na sastanku vrha Evropske unije uzburkala je javnost prošle nedelje.

U pitanju su Letonija i Poljska, njihovi šefovi država takođe su tražili da Srbija ne bude izuzeta iz sankcija, piše Blic.

U Praškom dvorcu u Češkoj, predstavnici 27 zemalja članica EU su 6. oktobra odlučivali o osmom paketu sankcija Rusiji, ovog puta usmerenih na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi u treće zemlje van EU.

I to nije bilo iznenađenje, dugo se znalo da će ove mere uslediti, ali je prethodno dogovoreno i da Zapadni Balkan bude izuzet iz ovog paketa oko JANAF-a. Ipak, desio se preokret i kao grom iz vedra neba je Beograd ostao u paketu sankcija. Inicijativu je podnela Hrvatska na čelu sa premijerom te zemlje Andrejem Plenkovićem.

To je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i otkrio da je Zagreb povukao taj potez uz podršku "jedne baltičke i jedne zemlje nedaleko od nje", uz argumentaciju da "nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte".

- Da li se zabranom kažnjava Rusija ili Srbija? - upitao je tad Vučić.

Diplomatski izvor sada otkriva koje su još dve dve zemlje "kumovale" ovom scenariju.

- U pitanju su Letonija i Poljska - kaže sagovornik.

Nije teško zaključiti da je ovaj potez još jedan od načina kojim EU pokušava da se izvrši pritisak i privoli Beograd da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Moskvi, piše Blic.

Pitanje je kakva je računica Poljske i Letonije u ovom slučaju, a Suzana Grubješić kaže da je njihova blizina Ukrajini svakako imala uticaj.

Ali, i još jedan element - loše istorijsko iskustvo sa Moskvom.

- Baltičke zemlje i Poljska su odavno upozoravale na mogućnost ruske agresije, ali im nisu svi verovali. Ispostavilo se da su bile u pravu. To su zemlje kojima je zbog blizine i bliskosti sa Ukrajinom i prethodnog lošeg istorijskog iskustva sa ruskom dominacijom, teško da razumeju poziciju Srbije i neuvođenje sankcija Rusiji - ističe Grubješić.

Stav Hrvatske, dodaje ona, ima drugačiju pozadinu.

- Iz tog razloga smatrale su da Srbija ne treba da bude izuzeta od embarga na rusku naftu, a Hrvatska je zauzela isti stav iz sopstvenih razloga koji nemaju nikakve veze sa iskustvom Poljske i Letonije, već isključivo sa ličnim, a na momente i nepromišljenim stavom prema evropskim integracijama Srbije, pokušavajući da ga već nekoliko puta do sada blokira i zaustavi - ocenila je Grubješić.

Suzana Grubješić

ruska nafta

blokiranje uvoza ruske nafte

Letonija

Poljska

Hrvatska

embargo na rusku naftu

sanckije rusiji

JANAF

naftovod JANAF