NavMenu

Prognoze SB: Crnogorska ekonomija će ove godine rasti 6,9%, najviše na Zapadnom Balkanu

Izvor: Mina Sreda, 05.10.2022. 16:20
Komentari
Podeli
(Foto: Pixabay.com/Mediamodifier)
Svjetska banka (SB) povisila je u najnovijem izvještaju prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 6,9%, što je najviši očekivani rast u regionu. Kada je riječ o narednoj godini, prognoze rasta snižene su na 3,4%.

Crnogorska ekonomija je, prema ranijim procjenama SB, u ovoj godini trebalo da poraste 3,6%, a u narednoj 4,7 odsto.

To znači da je prognoza za Crnu Goru, u najnovijem oktobarskom izvještaju koji se odnosi na region Evrope i centralne Azije, za ovu godinu poboljšana 3,3%, dok je za narednu slabija 1,3%.

- Dok se još oporavlja od pandemije, Crna Gora se suočava sa novim udarima. Rast se procenjuje na snažnih 6,9 odsto u ovoj godini, predvođen privatnom potrošnjom - navodi se u izvještaju u koji je agencija Mina-business imala uvid.

Inflacija je, kako se navodi, skočila na nove maksimume, ali je njen negativan uticaj na troškove života u velikoj mjeri ublažen povećanjem u realnim raspoloživim prihodima.

- Zbog poreske reforme i povećane socijalne potrošnje, očekuje se da će fiskalni deficit proširiti na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini - dodali su iz SB.

Oni su poručili da visok javni dug i pogoršano globalno okruženje zahtijevaju kratkoročnu fiskalnu konsolidaciju.

Kako se navodi, nepovoljni globalni ekonomski izgledi i velika neizvjesnost opterećuju izglede za oporavak Crne Gore.

- Očekuje se da će se rast smanjiti na 3,4% naredne godine i dalje na 3,1% u 2024, kako bude usporavao rast privatne potrošnje. Projekcije ne pretpostavljaju da će preostale dionice auto-puta početi do 2025. godine, pošto je fiskalni prostor ograničen - navodi se u izvještaju.

Očekuje se nastavak oporavka turizma u narednoj godini, iako pogoršanje izgleda rasta u EU i regionu mogu usporiti njegov oporavak.

- Očekuje se usporavanje inflacije na 5,9% naredne godine i dalje na 2,6% u 2024. Iako više cijene energije nesrazmjerno utiču na siromašne, one takođe podržavaju smanjenje trgovinskog deficita, jer se rastući kapaciteti električne energije Crne Gore koriste za izvoz - rekli su iz SB.

Očekuje se da će fiskalni bilans u srednjem roku biti umjeren, ali će ostati na povišenom nivou od četiri odsto BDP-a u narednoj godini i 2,7 odsto u 2024, zbog veće socijalne i kapitalne potrošnje.

Kao rezultat toga, javni dug će ostati visok na oko 72 odsto BDP-a naredne i 2024.

Crnoj Gori će, kako procjenjuju, biti potrebno veoma pažljivo upravljanje dugom i jača kontrola nad svojim rashodima.

- Izgledi su okruženi višestrukim negativnim rizicima. Visoka geopolitička neizvjesnost i rastuća globalna inflacija slabe izglede za rast u Crnoj Gori i njenim trgovinskim partnerima. Inflatorni pritisci ubrzavaju monetarno zaoštravanje, što se prevodi u skuplje eksterno finansiranje - objasnili su iz SB.

Politička nestabilnost i kašnjenja u formiranju vlade glavni su domaći rizici. Ozbiljnost predstojećih izazova zahtijeva snažnu političku posvećenost i akcije za ublažavanje ovih rizika.


Zapadni Balkan

Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini, što je najsporiji tempo među podregionima Evrope i Centralne Azije van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu.

- U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2%, Bosni i Hercegovini od 2%, Sjevernoj Makedoniji od 2,1% i Srbiji od 3,2% - navela je Svjetska banka.

Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9% u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cijene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti eurozone.

Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67% svog uvoza prirodnog gasa, povećao je, ističe se, cijene energenata i pritiske za veće subvencije za električnu energiju.

- Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3%, Bosni i Hercegovini 2,8%, te Sjevernoj Makedoniji i Srbiji 2,7%. Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cijena hrane i energenata, povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine - navodi se u izveštaju.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.