Bečka privatna klinika otvorena za medicinski kadar iz regiona - Kako izgleda rad u jednoj od najboljih bolnica na svetu

Bečka privatna klinika (Wiener Privatklinik), koja se dva puta zaredom našla na listi najboljih bolnica na svetu, raspisala je konkurs za zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara. Jedini uslovi za kandidate su znanje nemačkog jezika i diploma o završenoj školi za medicinske sestre. Poznata kao i bolnica u Austriji koja leči najveći broj pacijenata iz inostranstva, Wiener Privatklinik je otvorena i za medicinski kadar iz drugih zemalja. U to smo se uverili i lično prilikom obilaska klinike, a posebno zadovoljstvo bilo je upoznati medicinske sestre iz Srbije.

Nedostatak medicinskog kadra problem je sa kojim se suočavaju sve zemlje Evrope. Fale doktori, medicinske sestre, tehničari, osoblje... Stoga ne čudi što već godinama unazad veliki broj medicinskih radnika iz zemalja regiona posao traži negde "preko". Posao koji obavljaju, mahom je isti i ovde i tamo. Uslovi rada, međutim, na zapadu su znatno bolji.

Wiener Privatklinik jedna je od najboljih privatnih klinika u Austriji, pa i šire. To potvrđuje i međunarodni sertifikat koji im je 2021. i 2022. dodelila prestižna američka publikacija Newsweek. Osim što se trude da svojim pacijentima pruže vrhunsku zdravstvenu negu, u ovoj bolnici posbeno su ponosni na činjenicu da su već godinama unazad privatna klinika koja ima najviše stranih pacijenata u Austriji. Pored toga, imaju i kadar koji dolazi iz svih delova sveta.

Svi doktori, ali i dobar deo ostalog medicinskog osoblja govori engleski, a često i još neki strani jezik. Samim tim, ni komunikacija sa pacijentima nije problem i ne postoji jezička barijera, jer sa osobljem mogu govoriti i na svom maternjem jeziku. Na taj način se i njihovi pacijenti, koliko god je to moguće, u bolnici osećaju kao kod kuće.

U Bečkoj privatnoj klinici uvek su otvoreni za zapošljavanje kadra iz Srbije i regiona.

- Kao i ostale bolnice u Evropi, i WPK je suočena sa manjkom medicinskog osoblja. To postaje sve veći problem i mi smo uvek otvoreni i pozivamo sestre iz Srbije i regiona da se prijave za posao na našoj klinici - kazala nam je prilikom obilaska ove bolnice Ema Hafner, direktorka marketinga i odeljenja za međunarodne pacijente WPK.

Kako je kazala Hafner, upravo je znanje nemačkog jezika najveći izazov za zapošljavanje medicinskih sestara iz inostranstva.

- Austrija je veoma restriktivna i zahteva određeni nivo znanja jezika, tu se razlikuje u odnosu na ostale zemlje EU. Što se tiče samog iskustva i predznanja sestara, to ne predstavlja problem jer je ono, kada govorimo o kadru iz jugoistočne Evrope, na veoma dobrom niovu, a dostupne su i obuke u okviru same bolnice. Glavna barijera, odnosno najveći izazov je jezik - rekla je naša sagovornica.

Ako govorimo o platama, one se u austrijskim klinikama kreću i do 4.000 EUR. Zarada zavisi od vrste posla koje radnici obavljaju, ali i iskustva. Razlike u platama između državnih i privatnih klinika gotovo da i nema. Međutim, kako je kazao generalni direktor Wiener Privatklinik prim. dr Walter Ebm, u privatnim bolnicama postoje određene pogodnosti koje državne ne nude.

- Između državnih i privatnih bolnica u Austriji postoji konkurencija, pa su i plate približne, nije neka velika razlika. Ipak, mi u privatnim bolnicama nudimo određene prednosti kojih nema u državnim. U konačnici, sama visina zarade zavisiće od vrste posla, odeljenja na kome rade, ali i iskustva. Oni iskusniji biće i bolje plaćeni. Kada platimo zdravstveno i penziono osiguranje i sve dodatno što je potrebno za jednog zaposlenog, to ispadne otprilike oko 50% cele sume. Možemo reći da su troškovi jednog radnika za bolnicu između 3.500 i 4.000 EUR mesečno - naveo je Ebm.

U Bečkoj privatnoj klinici imali smo priliku da upoznamo i tri medicinske sestre iz Srbije. U Austriju su sve tri došle vođene različitim životnim okolnostima. Upoznale su se upravo radeći u ovoj bolnici, zadovoljne su i na usluzi svim našim pacijentima koji se leče u WPK.

U bolnici najduže radi Sandra Sailer iz Beograda, pune 22 godine. Za WPK ima samo reči hvale, navodeći da želi da ostane tu do penzije. Po zanimanju je diplomirana sestra, a u međuvremenu je bila na brojnim usavršavanjima, te završila i menadžemnt za rizik i menadžment kvaliteta. To joj je, kako kaže, omogućila upravo klinika na kojoj radi.

- Kada nešto zaista želite, kada se trudite i pokažete da hoćete, onda to i poslodavac prepozna. Tako vam se i otvore brojne mogućnosti i šanse za napredovanjem - rekla nam je Sandra Sailer u Beču.

Na osnovu primera devojke kojoj želi da pomogne da se zaposli u WPK, ona kaže da je posao koji se radi u srpskim bolnicama mahom isti kao i onaj u austrijskim. Ono što nedostaje radnicima koji iz ovog regiona odu u Austriju jeste broj časova i prakse, ali i jedan deo školovanja koji se ovde odnosi na dodatni deo nege.

- Obične škole za medicinske sestre koje su ranije postojale polako se gube i sve je na nekom univerzitetskom nivou. Zato je nostrifikacija diplome iz Srbije neophodna, jer nije na istom nivou kao u Austriji. Sama nostrifikacija je proces koji traje, a za posao je potrebno i znanje nemačkog jezika na nivou B2. Zato svi koji iz Srbije dolaze sa običnom diplomom ovde počinju da rade kao pomoćno osoblje, asistenti. Da bi došli do naredne pozicije moraju da se dodatno školuju - pojašnjava Sailer.

Svi naši ljudi koji su došli u WPK da rade su, kako kaže, veoma zadovoljni. Isti slučaj je i sa pacijentima koji se tu leče.

- Svi pacijenti koji dolaze sa prostora bivše Jugoslavije ovde se osećaju kao kod kuće. Većina osoblja govori neki od jezika sa tih govornih područja. Od samog čekiranja na ulasku u bolnicu, preko odeljenja, operacionih sala i dnevne klinike, pa sve do izlaska. Čak i ako pacijenti ne govore engleski ili nemački nema nikakvih problema, komunikacija sa osobljem je na visokom nivou - kaže Sandra.

U WPK radi i medicinska sestra Mira Ableidinger iz Aranđelovca. U Beč je stigla 1990. godine, nije imala nameru da ostane u Austriji, već samo vidi kako se živi u toj zemlji. Međutim, tu je već 32 godine. Pošto je pomalo znala nemački jezik, dobila je prvi posao kao pomoćna sestra u jednoj bolnici.

- Čula sam od nekih prijatelja da se po bolnicama traži osoblje, ali da ću morati da čistim. Međutim, kada su videli da već malo znam nemački, odmah sam dobila priliku kao pomoćna sestra. Jedini uslov je bio da završim tromesečni kurs, što sam odmah prihvatila - navodi Ableidinger.

U toj bolnici radila je oko dve godine, nakon čega je završila i školu za medicinskog asistenta. Kada je došla u WPK, po savetu Sandre Sailer nastavila je sa školovanjem.

- Diplomirala sam na jednoj akademiji za medicinsko osoblje i dobila svoje odeljenje koje vodim. Zadovoljna što sam odlučila da dođem u Beč i ostanem ovde - rekla je Ableidinger.

Raja Zaharić Milošević vremenom je postala jedna od omiljenih sestara mnogim našim pacijentima koji se leče u WPK. Iako je rođena u Beču, odrastala je u Brčkom i Beogradu. Vratila se u Beč 1994. godine, a nakon nekoliko poslova završila je jednogodišnji kurs za medicinsku sestru i 10 godina radila u ambulanti. U Wiener Privatklinik radi poslednje tri godine.

- Tražila sam posao na onkologiji i našla ga ovde. Naime, iako verujete da se te stvari dešavaju nekom drugom, desilo se upravo meni. Mama mi je obolela, uskoro i preminula od raka, a bila je vrlo bitna u mom životu. Zato sam i tražila posao upravo na onkologiji, da bih za sebe našla neko objašnjenje, da bih se pripremila, jer rak je jednako smrt.

Danas je, kaže, u kontaktu sa svim svojim pacijentima koji su se lečili u WPK. Svi koji se leče u ovoj bolnici sve vreme dobijaju najbolju moguću negu. Raja im pored toga pruža i mnogo više. Zato je svi koji se vrate u bolnicu ponovo traže.

- Dođu u drugu državu, bore se za život, ne znaju nikoga. A onda se pojavi neko ko im pruži podršku, broj telefona, pokaže im da je tu za njih. Taj zagrljaj, taj dodir s ljudima, to mi je jako bitno - ističe Raja Zaharić Milošević.