Šta treba preduzetnicama - Multisektorska podrška, razumevanje društva i zakonska unapređenja

O tim i sličnim temama, kao i o značaju koje podrška velikih korporacija i svih drugih institucija znači hrabrim i odvažnim preduzetnicama razgovaralo se i polemisalo na nedavno održanom panelu Snažne.Hrabre.Važne u organizaciji kompanije Lidl.

- Planiramo da izvezemo jedan novi proizvod, u pitanju je sirovi bar u tri ukusa i da u perspektivi dođemo do izvoza kako ovog proizvoda, tako i naših pita - navodi Njegić.

Ana Stanojević i Jelena Pavić su nepunih godinu dana u preduzetničkim vodama. Nakon niza godina rada u korporacijama na različitim funkcijama, odlučile su da pokrenu sopstvenu proizvodnju zdravih slatkiša, kako kažu iz želje da svoj lični stil života prenesu i drugima i da u spoju sa prirodom ponude jedinstvene proizvode "Boom kuglice".

- Vredno smo mesecima radile na razvoju recepture, sve smo same radile i osmislile dva zanimljiva jedinstvena okusa - navela je Ana Stanojević.

Kao najveće izazove na početku poslovanja ističu nemogućnost dobijanja blagovremenih i pravih informacija od strane određenih insitucija, marketing koji je jako važan i plasman proizvoda.

- Mi smo osmislile sve, krenule, imamo ideju, cilj je tu sve je to dobro ali ne možete danas ništa bez plasmana, da dođete do krajnjih korisnika na tržištu - ističe Ana Stanojević za eKapiju.

Njihove kuglice su sirove, 100% prirodne kuglice, koje su napravljene bez dodatog šećera, konzervansa, aditiva, aroma sa velikim sadržajem lešnika, odnosno urme i lešnici su u osnovi. Za sada imaju dva ukusa kafa i limun, a spremaju i nove.

- Razvile smo jedan mini pogon, imamo mašine koje nam pomažu, i zato možemo da radimo dosta velike količine jer smo na samom startu ušle sa jasno definisanom idejom kako ćemo mi to - pojasnila je Pavić.

One su, baš kao i Vesna, dobitnice Lidlovog konkursa, a među njima je i Jelena Todorović iz firme CosmoSkin koja pravi proizvode iz domena kozmetike i nege, koja je istakla da je konkurs došao u trenutku kada je nakon 30 godina poslovanja razmišljala da odustane od poslovanja.

U martu kompanija Lidl organizovala je konkurs Snažne.Hrabre.Važne sa idejom da pruži podršku našim uspešnim ženama, preduzetnicama Srbije, odlučne vizije spremne da svoje proizvode podele sa širokim auditorijumom. Na konkurs se prijavilo 140 preduzetnica a izdvojeno je 32 proizvoda i 26 učesnica.

Milica Stevanović, CSR u sektoru nabavka Lidl Srbija, navodi da podaci pokazuju da su žene slabije plaćene od svojih muških kolega.

- Na globalnom nivou žene su do 23 % manje plaćene a rade izazovnije i slabije plaćene poslove. Čak 90% primanja jedne žene odlazi na porodicu i školovanje dece. Nama je ovaj projekat pokazao da žene u Srbiji puno znaju i puno mogu - navodi ona.

Dobitnice konkursa će od 6. oktobra moći da plasiraju svoje proizvode u preko 60 prodavnica u 35 gradova Srbije, što će im mogućiti im da dopru do većeg broja potrošača.

- I mi kao kompanija smo želeli da iskoristimo svoju poziciju na tržištu i izvršimo promociju ovih divnih preduzetnica. Kada pričamo o podršci ženskom preduzetništvu, mi smo otišli i korak dalje i sa Fondacijom Ana i Vlade Divac odradili istraživanje o položaju žena preduzetnica u Srbiji - istakla je Milica Stevanović.

Marija Srdić, deo je istaživačkog tima Fondacije Ana i Vlade Divac koja je zaslužna za izradu studije o položaju žena preduzetnica u Srbiji, čija će zvanična verzija biti dostupna u oktobru.

- Srbija još uvek nema jedinstvenu definiciju ko su žene preduzetnice. Mi smo odlučili da se držimo ove definicije, koja za razliku od zakona koji žene preduzetnice definiše vrlo usko, mi definišemo preduzetnice kao one žene koje poseduju ili vode bilo koju vrstu radnje kao i one žene koje su vlasnice ili upravljačice privrednih društava. Mi ovde govorimo o 33% žena u ukupnom broju preduzetnika i prosečno 20,5 žena u vlasništvu preduzeća.

Opisujući karaktreristike ženskog preduzetništva Marija Srdić je navela da u 99 % slučajeva ženskih preduzeća su zastupljena mikro preduzeća koja zapošljavaju tek do 10 radnika, najčešće žena.

- Žene više zapošljavaju žene što povećava ranjivost tih preduzeća, One su dominatno u porodičnim preduzećima i to u tradicionalnim zanimanjima i to se i u ovom programu prepoznaje. Posluju uglavnom na lokalnom tržištu, želeli bismo da žene budu sposobne da daleko više izvoze nego što je to danas slučaj. Imaju manji utucaj u biznis zajednici, i tamo gde se donose odluke o privrednom ambijentu, o usmeravanju novca, tamo nas nema - navela je Marija Srdić.

Ona je objasnila da postoje zajedničke prepreke za sve preduzetnike u Srbiji.

- Specifične prepreke su one koje određuje činjenica da jesmo žene a u njih spadaju: posedujemo manje resursa, ušteđevine, nekretnina, socijalnog kapitala. Najčešće ne posjedujemo dovoljno preduzetničkih znanja i veština, što je posledica načina na koji se usmeravamo kroz različite vidove obrazovanja, odnosno različite vrste odabira profesija. Obično smo tamo gde su preduzetničke veštine podzastupljene. Najčešće su prepreke koje se odnose na privatnu sferu, odnosno tradicionalnu podelu uloga u kojoj se od nas očekuje osim što smo preduzetnice ili profesionalke da budemo supruge, majke, domaćice, one koje brinu i organizuju porodični život - kaže Marija Srdić i dodaje da preduzetnice u odnosu na druge zaposlene žene imaju manje prava u oblasti korišćenja porodiljskog odsustva i da je to stvar koju država pod hitno mora da reši.

Srbija od 2014. priprema indeks rodne ravnopravnosti, a njihovi podaci nisu ohrabrujući u domenu novca, budući da će nam ovim tempom trebati 150 godina da ostvarimo ravnopravnost.

- Ukupno gledano ima pomaka, posebno u delu moći, donošenja odluka, ali to neće promeniti ukupnu sliku ukoliko u domenu novca, rada i znanja ne pravimo ogromne korake napred. Mi posedujemo 25 % ukupne imovine u Srbiji. U strukturi imovine situacija je još nepovoljnija, jer najvrednija imovina je u rukama muškaraca. Mi u biznis ulazimo sa velikim startnim zakašnjenjem. Ne samo u vremenskom smislu, nego i u suštinskom. Žene provode dvostruko više vremena svakog dana u obavljanju kućanskih poslova od muškaraca, nemamo servise i usluge koje bi pomogle preduzetnicama da se rasterete porodičnih i kućnih obaveza, i dalje građani Srbije duboko veruju da ženin zadatak žrtvovanje za porodicu - poručila je Marija Srdić.

Nenad Opačić, takođe ispred Fondacije Ana i Vlade Divac je naveo da je multisektorski pristup važan u ženskom preduzetništvu i da je njihova studija to i pokazala.

- Najbolje rezultate postižu programi i projekti koji pored bespovratnih finansijskih sredstava i povoljnih kredita uključuju i druge vidove podrške, kao što su edukacije, mentorstvo, plasman proizvoda i usluga, podrška u radu i standardizaciji, monitoring. Značajna je takođe i evaluacija programa - istakao je Opačić i dodao da je žensko preduzetništvo vrlo specifično sa svojim izazovima, te da je potrebna kontinurana, multisektorska podrška zato što žene se mnogo teže bore sa izazovima i opterećenije su.

Učesnici panela pod nazivom "Osnaživanje žena" su zaključili da je potrebno unapređenje zakonskih propisa, kao i da se treba raditi na podizanju vidljivosti nejednakosti, pružanju finansijske i nefinansijske podrške i na jačanju međusektorske saradnje.