Sve manje domaćeg pasulja na tržištu

Pasulja će ove zime biti na trpezama sigurno, ali ćemo umesto domaćeg, kuvati više onog iz uvoza. Godinama ga uvozimo pa će tako biti i ove, samo što su sada suša i visoke dnevne temperature doprinele da domaćeg pasulja bude znatno manje nego lane.

Prema podacima Privredne komore Srbije, lane smo imali pasulja na 8.045 hektara i dobili 8.986 tona pasulja, a podaci iz ove godine se još sabiraju.

Isti izvor kaže da smo za pasulj 2021. godine duplo više para potrošili kupujući ga sa strane - 13,8 mil EUR, nego što smo zaradili od izvoza - 6,7 mil EUR. Već godinama pasulj kupujemo iz Kirgizije, Egipta, Poljske, a tome su doprineli niska cena i zahtevna proizvodnja. Ko hoće ozbiljno da se bavi ovim povrćem ne vredi da ga seje ukoliko nema zalivni sistem, dok je cena sve do ove godine bila ista, pa su ga povrtari iz godine u godinu sve manje sejali i okretali se drugim lakšim i isplativijim poljoprivrednim kulturama.

Povrtar Mladen Žuža iz Ravnog Topolovca u opštini Žitište ove godine imao je svega 500 kilograma pasulja po jutru i mada je već ovogodišnji rod prodao, sada zna da na proleće neće uvećavati površine pod pasuljem. Neće ga više sejati dogodine, kaže, to je sigurno, ali postoji šanse da ga manje poseje.

- Pasulj je ove godine podbacio, a tome je doprinela suva i topla klima. Prinosi su varirali od 500 do 750 kilograma po jutru, a u normalnim godinama ima ga i duplo više – kazao je Žuža.

– Mada je zalivan, nije uspeo da izdrži velike vrućine pa su cvetovi otpadali i sušile se mahune i povrtari koji su ga sejali su imali višestruko manje prinosa - naveo je on za Dnevnik.

Žuža kaže da je ove godine sejao žuto–zeleni (sumporaš), beli i šareni pasulj i da je za seme i đubrivo potrošio minimum 1.000 EUR po jutru, ali da se tu troškovi nisu završili jer je plaćao i troškove zalivnog sistema i sezonske radnike koji su pasulj dva puta okopavali.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže da je pre 15 godina oko 30% činio udeo u domaćoj potrošnji uvozni pasulj, a da sada taj udeo čini iznad 60%.

- Od pre 2000. godine svake godine ga sve manje sejemo. Pre više od dve decenije domaća godišnja proizvodnja pasulja bila je 52.000 tona pasulja, a sada ni 10.000 tona pasulja nemamo godišnje - kazao je Gulan.

Povrtar Siniša Arsić iz Siriga u opštini Temerin pasulj radi mašinski pa nema potrebe za radnom snagom.

- Radim sve uz pomoć mašina, koje sam nabavio zahvaljujući subvencijama od Pokrajine i Republike - rekao je Arsić.

Ove godine ističe prvi put u odnosu na ranije godine cena pasulja je dobra, kilogram naveliko se prodaje za 400 dinara. U prodavnicama i na pijacama kilograma staje 500 dinara, ali ga ima i jeftinijeg, za 300 do 400 dinara.

- Dugo godina cena se nije menjala i tek ove godine povrtari će, bez obzira na to što su prinosi znatno niži, imati solidnu zaradu - kazao je Arsić. – Bolje će proći prvi put u odnosu na one koji su sejali soju - dodaje.

Po njegovim rečima, povrtarima su potrebni podsticaji i to posebno za pasulj, kao i podsticaji za obnovu mehanizacije.

– Već dobijamo podsticaje za mehnaizaciju, ali treba posebno navesti povrtnu vrstu, da bi se površine pod pasuljom uvećale i imali pasulj kao što je to bilo pre 20 i 30 godina - naveo je Arsić.