NavMenu

Cene u marketima svakodnevno rastu - Pirinač skuplji od mesa i ribe?

Izvor: N1 Utorak, 06.09.2022. 09:15
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Ivana Vuksa)Ilustracija
Ne propustite - pirinač upola cene, za 419 dinara. Ovako svoje akcijsko sniženje reklamira jedan trgovinski lanac u Srbiji. Pirinča na rafovima ima i po nižim cenama - ali kilogram gotovo nigde više ne može da se kupi za manje od 200 dinara. Cene pirinča danas se uglavnom kreću najčešće oko 300 dinara za kilogram, ali idu i do više od 900 dinara, što je skuplje čak i od kilograma pojedinih vrsta mesa i ribe. Zvanična statistika kaže da je stopa inflacije u julu dostigla 12,8 odsto, u odnosu na isti mesec 2021. A svaki odlazak u prodavnicu - ne samo po pirinač - kazuje nam da je hrana mnogo više poskupela od tog procenta. Ekonomista Mihailo Gajić ističe da, prema statistici, skoro 40% ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu, a taj procenat je veći kod onih koji imaju najniže plate i penzije.

- Samim tim i stopa inflacije je, ako hrana značajno poskupi, mnogo drugačija za domaćinstva sa nekoliko dece, u odnosu na samačka, a naročito kod onih koja imaju više i niže plate - navodi Gajić za N1.

Dok sindikati pregovaraju sa poslodavcima i državom o novom minimalcu za 2023. godinu, tražeći da prati bar minimalnu potrošačku korpu koja je još u junu premašila 44.000 dinara – cene rastu. Trgovci kažu da svakodnevno rade nivelacije cena – uglavnom naviše.

- Cene naniže idu samo ako je reč o akcijskom sniženju. Sve poskupljuje. Do juče smo kilogram pirinča domaćeg proizvođača prodavali po 367 dinara, a sada je stigla nova cena od 460 dinara. To je rast za 25% - kažu trgovci u malom domaćem trgovinskom lancu.

Raspon cena, kada je reč o prehrani, nije toliko širok kod drugih prehramenih proizvoda. Osim, možda, kod konzervi tunjevine – tako je cena najjeftinije konzerve tunjevine u komadima, od 160 grama, već premašila 200 dinara, mada ima i onih iste gramaže koje uveliko koštaju i više od 600 dinara.

Litar i po jogurta sve češće prelazi 200 dinara. Isto važi i za pavlaku u ambalaži od 700 grama.

Mleka ovih dana nedostaje u rafovima, a i tu je cena pojedinih vrsta dugotrajnog mleka – uvoznog – premašila 200 dinara za litar.

Poskupljuje i hleb – dok je cena Sava vekne zaštićena na maksimalnih 53,5 dinara, sve češće druge vrste hlebova koštaju više od sto dinara – pri tome nije reč o posebno upakovanim hlebovima produžene svežine koji su odavno premašili taj iznos.

Krompir je već neko vreme iznad 100 dinara.

Kada je o mesu reč, svinjski but čiju maksimalnu cenu reguliše država, može da se nađe za 650 dinara po kilogramu, ali juneći teško ispod 1.200 dinara.

- Postoji subjektivna stopa inflacije – to je kad uđemo u radnju i vidimo cenu proizvoda koji redovno kupujemo. A zvanična međugodišnja stopa inflacije je 12,8%. Većina ljudi vidi jasno neslaganje između te dve inflacije - kaže za portal N1 ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice LIBEK.

Razlika je, pojašnjava, u tome što u korpu dobara koju meri zvanična statistika prema međunarodnoj metodologiji, ulazi i veliki broj drugih dobara i u sluga koje ne konzumiramo svaki dan, poput cena različitih aparata, troškovi grejanja, troškovi stanovanja i slično.

- I onda u zavisnosti koliko je njihovo učešće u korpi dobara čije se cene posmatraju, dolazimo do toga da u korpu ubacujemo nešto što se ne koristi svaki dan, naročito ne za najširi sloj stanovnika. Mi smo mnogo više osetljiviji na cene proizvoda koje koristimo svaki dan i zato deluje da postoji jasna razdvojenost – šta je pravi život, a šta nam govori državna statistika - ističe Gajić.

Prema Anketi o potrošnji domaćinstava, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, skoro 40% ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu. Taj procenat je, kaže Gajić, veći kod onih koji imaju najniže plate i penzije i kod njih često prelazi i 50% ukupnih prihoda.

- Samim tim i stopa inflacije je, ako hrana značajno poskupi, mnogo drugačija za domaćinstva sa nekoliko dece, u odnosu na samačka, a naročito kod onih koja imaju više i niže plate - pojašnjava Gajić.


Šta kaže potrošačka korpa

Kada je reč o zvaničnim podacima, prema Potrošačkoj korpi za jun 2022. koju objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, cena kilograma pirinča iz ove "korpe" je 255,7 dinara. Pre godinu dana, u junskoj korpi iz 2021, država je cenu kilograma pirinča računala u proseku po 200,79 dinara.

Inače, pomenuti pirinač s početka priče, čija je puna cena danas 839,99 dinara, prošle godine koštao je, bez popusta, u istom trgovinskom lancu – upola manje.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.