Nestašica mleka u Srbiji izazvana katastrofalnim položajem proizvođača, ugrožene i mlekare - Neće biti ni junećeg mesa?

Kupce mleka ovih dana zatekla je nestašica na rafovima, a cene su dostigle i 180 dinara. Kao razlozi navedeni su smanjena proizvodnja i povećna tražnja za pasterizovanim i dugotrajnim mlekom.

- Činjenica je da životinje u letnjem periodu proizvode manje mleka, jer su visoke temperature, a mi ih ne forsiramo da proizvode toliko mleka, jer je smanjena potrošnja, ljudi su na odmorima. Međutim, to su mizerne oscilacije koje nisu vredne pomena. Ova agonija bi se još razvlačila, da nismo imali katastrofalnu sušnu godinu - kaže za eKapiju predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski.

Primarni proizvođači upozoravaju da problem traje već šest godina, ali da za njihove vapaje nema sluha.

- "Ciga taman nauči konja da ne jede, a on crkne". To je situacija u kojoj se nalazimo. Ko će i da li će platiti oživljavanje, ja ne znam. Sirovo mleko se 2015. godine plaćalo 42 dinara, a 2021. 36 dinara. U ovom momentu da mi prerađivači plate 72 dinara jednu litru mleka, ja narednih pet godina ne bih mogla da izađem iz bankrota, a do te cene nisam ni blizu, ni u snovima - kaže naša sagovornica.

Dodaje da mleka trenutno nema i zbog toga jer je "skupo da se uvozi mleko u prahu i da se razmućuje". Ističe i da se mleko u Srbiji plaća manje od 40 evrocenti, a u Evropskoj uniji 65 evrocenti.

- Prerađivači neće da plaćaju, država neće da uredi sve odnose koje bi trebalo, a tu imate i neuređene odnose između trgovinskih lanaca i prerađivača. Najviše zarađuje onaj koji najmanje radi - upozorava Bugarski.

Ističe da prerađivači ne ispunjavaju nijedan zahtev proizvođača, odnosno "poslovnih partnera", koji ne učestvuju ni u formiranju cene, ni u analizi mleka, odnosno nemaju nikakav uticaj na cenu svog proizvoda.

- Već šest godina objašnjavamo da prerađivači neće da plate cenu sirovog mleka, da država direktno i indirektno subvencioniše mlekare, a ne farmere. Taj novac mlekara je izračunala u svoju osnovu cenu i računa da poreski obveznici treba da plate cenu njihovog proizvoda. Tako vi kad uđete u prodavnicu imate cenu jednog proizvoda 150 dinara, a tu je već uračunata i premija mleka, plus sve ostalo - navodi Bugarski.

Upozorava da više nema razlike između "malih" i "velikih" proizvođača, te da svi propadaju, a da će sa njima propasti i mlekare, jer sirovine više neće biti.

- Prerađivači, između ostalog, ne žele da plate višu cenu mleka, jer tvrde da je skuplja ambalaža, a suština je da sirovinu ne moraju da plate. Uginula krava više ne može da se muze, žao mi je. Ovo sad što imate u rafovima su ljudi koji nemaju gde, koji su kreditno zaduženi - kaže Sanja Bugarski.

Navodi za naš portal da su tražili od Vlade da se uvede minimalna proizvođačku cena mleka, da bi se sprečilo prerađivačima "da plaćaju koliko njima padne na pamet, jer je to ucena, i ne postoji mogućnost izbora, jer svi prate najvećeg i rade ujednačeno". Dodaje i da postoje prerađivači koji koriste sistem "zavadi, pa vladaj" i nude različite cene.

- Tražili smo minimalnu proizvođačku cenu, ona je neophodna i neophodno je usklađivanje svakih mesec dana, jer se cene na tržištu tako menjaju. Spremali smo se za proteste pre korone, pa smo odustali, jer nije bilo ni vreme ni mesto, a mi smo propadali i tada. Sačekali smo da prođe, ali situacija se ne menja - kaže Sanja Bugarski i dodaje:

- Država neće da osnuje nacionalno udruženje koje bi okupilo sve farmere. Na udruženje moraju biti prenete određene nadležnosti od strane Ministarstva. Priča bi bila druga, kada bi imali 100.000 porodica iza sebe, bili bi ozbiljna organizacija, koja bi privređivala i sebi i državi. To očigledno nije interes i to je veliki problem.

Upozorava i da bez subvencionisanog dizela neće moći da prežive, kao i bez subvencionisane struje za poljoprivredna gazdinstva, koja se bave ovom, kako ističe "najtežom proizvodnjom u celoj poljoprivedi".

- Ako nemate proizvodnju govedine i junetine i ne držite goveda, nemate poljoprivredu. Ako uništite ovu proizvodnju, poljoprivreda ne može da opstane. Loši prinosi su i u povrtarstvu, voćarstvu i ratarstvu, jer niko ne poseduje stajnjak, a to je kod nas već decenijama devastirano i uništeno - podseća Bugarski.

Kaže da je potrebno i da se promeni i mnogo zakona o veterini, stočarstvu, krovni zakoni, kao i da se urede penzije za profesionalne poljoprivrednike.

- Mi zahvaljujući svom znanju možemo urediti i neke stvari samostalno, ali nismo naišli na dobru volju - navodi naša sagovornica.

Upozorava i da od januara neće imati hranu za životinje, te tako junećeg mesa neće biti, sem iz uvoza.

Tvrdi da svi koji izađu iz ove proizvodnje, nikad se više neće vratiti, jer ne žele da budu robovi.

- Naš posao traje 365 dana u godini, i umesto da živite kao bogat čovek koji je to zaslužio svojim radom, vi ste uništili svoju porodicu, očevinu, dedovinu i nemate ni za osnovne životne namirnice, a banke vas tretiraju kao fizička lica i sve će vam uzeti - navodi.