Zašto su poskupeli šećer i mleko - Korekcija cene kao mera stabilizacije tržišta

Poslednjom merom vlade, Uredba o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica produžena je do kraja septembra. Neki od ovih proizvoda ostali su na istom ranije zamrznutom nivou – meso više kategorija piletine i svinjetine, brašno, bela vekna... dok trgovci suncokretovo ulje i dalje moraju da prodaju po ceni koja je važila još 15. novembra prošle godine.

Međutim, granice za šećer i mleko sada su korigovane i pomerene za po šest dinara, pa potom ograničene na taj novi nivo. Tako će šećer u maloprodaji, u svim pakovanjima, ubuduće koštati najviše 102,99 dinara po kilogramu. Istovremeno, cena dugotrajnog mleka sa 2,8 procenata mlečne masti u pakovanju od jednog litra od sada će maksimalno iznositi 119,99 dinara. Zbog čega je za ova dva proizvoda moralo da dođe do dozvoljenog povećanja?

U Vladi Srbije navode da je tržište i dalje nestabilno i da je uredba u celini doneta kako bi se sprečile deformacija u formiranju cena navedene robe, koje su izuzetno važne za snabdevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija.

– Korekcija cene mleka i belog kristal šećera bila je neophodna zbog poskupljenja sirovina, što se neće odraziti na trgovce tih namirnica, pošto su marže ostale na istom nivou, a kada je reč o potrošačima, povećanje cena neće znatno uticati na njihov standard – navodi se u saopštenju vlade.

Dodaje se da bi veći problem u ovom trenutku bila nestašica osnovnih namirnica, što bi se desilo ukoliko bi se cene zadržale na nivou koji ne pokriva troškove poslovanja.

Kada je reč o mleku, u poslednje vreme primetna je manja ponuda u trgovinama nego što je to bilo pre godinu dana. Farmeri su takođe potvrdili da su zbog manjka sirovine mlekare sada prinuđene da plaćaju nešto višu cenu proizvođačima iako to još nije zadovoljavajući nivo. Prosečna cena na evropskom tržištu trenutno je takođe nešto viša jer se i tamo smanjuje proizvodnja, tako da je pregovaračka moć farmera sada veća jer velike industrije više nemaju odakle da nabave mleko.

Sagovornik "Politike" koji je dobro upoznat sa stanjem na tržištu navodi da su u poslednje vreme otkupne cene mleka nešto povećane jer je velika tražnja mlekara. Međutim, rastu i troškovi proizvodnje u industriji. Smatra da je država dozvolila korekciju cena i potom ih ograničila, a da to nije urađeno pitanje je da li bi kapaciteti prerade ostali na istom nivou.

– To bi istovremeno dovelo do znatnijeg rasta cena mleka u maloprodaji, što znači da bi se veći deo novih troškova prelio na potrošače, a moguće je i da bi imali veštačke nestašice – naglasio je naš sagovornik.

Sa proizvođačkom cenom šećera trenutno je situacija neizvesna. Vađenje šećerne repe počinje u septembru. Nepoznato je i šta će se dešavati na drugim tržištima sa cenom ovog proizvoda. Ova izuzetno zahtevna ratarska kultura prošle godine dobro je podnela temperaturna kolebanja. Međutim, ove godine površine pod šećernom repom smanjene su jer su se, i pored toga što su šećerane podigle cene za otkup novog roda, ratari više opredeljivali za uljarice i druge žitarice očekujući unosnije zarade. Ovo je za "Politiku" potvrdila i Olga Čurović iz poslovne zajednice "Industrijsko bilje".

– Procenjuje se da je zasejano oko 30.000 hektara repe. To je manje za oko 10.000 hektara nego 2021. i to nije malo za ove naše fabrike koje prerađuju. Što se tiče prinosa, suša je sigurno negativno uticala i na tu kulturu kao i na sve druge. Pre ovih kiša digestija je bila veoma dobra, ali videćemo kako će biti – kazala je Čurovićeva. Dodala je da bi bilo dobro da bude 60 tona po hektaru kako bi se nadoknadile smanjene površine, ali će po proceni stručnjaka na terenu verovatno biti 55 tona.

Prema rečima naše sagovornice, za razliku od drugih poljoprivrednih i ratarskih kultura cena repe se ugovara ranije i ona je za novi rod već podignuta na viši nivo. To je bio zahtev ratara jer su i troškovi zbog krize znatno porasli a u uzgoju repe ulaganja su mnogo veća nego kod drugih kultura, recimo kukuruza i pšenice.

Upitana da li očekuje drastičnije povećanje cena šećera, Čurovićeva je odgovorila da je ovo specifična situacija kada država ne može da prepusti cene šećera slobodnom tržištu.

– Da nije tako cene šećera sigurno bi otišle mnogo više. Razumemo odluku države koja je sada ipak dozvolila poskupljenje od šest dinara. Moraju se razumeti ograničavanja cena, ali treba takođe pomoći i prehrambenoj industriji da nastavi svoj ciklus – zaključila je Čurovićeva.

Vlada Republike Srbije

PZ Industrijsko bilje

Olga Čurović

šećer

mleko

cene

rast cena

cene osnovnih životnih namirnica

šećer u maloprodaji

dozvoljeno povećanje

korekcija cene

poskupljenje sirovina

šećerna repa