Miroslav Lakobrija jedini u Srbiji "pravi" specijalne efekte - majstor iz muzeja strave

Njegov atelje podseća na muzej strave. Na zidovima posteri, po ćoškovima skulpture, a svud okolo jezive maske. Pregršt je radova za koje više nema mesta, pa dosta toga završi na tavanu. U kućnoj biblioteci počasno mesto zauzimaju Stiven King i Klajv Barker. Miroslav Lakobrija je od detinjstva fan svega što ima veze sa hororom i naučnom fantastikom. A valjda nema veće lepote nego kada hobi i zanimacija postane profesija. Akademski vajar, Miroslav-Miki Lakobrija je majstor za specijalne efekte i maske. Jedini u Srbiji. Njegov drugar Sendi je, kaže, tek zakoračio njegovim stopama. Posle devet godina "majstorisanja" sa specijalnim efektima, "upisao" se u špice domaćih filmova "TT sindrom", "Mala noćna muzika" i "Krojačeva tajna", debitanta Miloša Avramovića, čija je premijera održana sinoć u Domu sindikata.

Lakobrija je za film "Mala noćna muzika" napravio veštačkog psa i to čivavu, ni manje ni više, koja napada Gordana Kičića. U "Krojačevoj tajni", horor bajci "udesio" je Lazu Ristovskog tako da ima ožiljak preko zlatnog oka.

Ljudi se, kaže, pitaju, kako "izvede" trik sa sekirom "zakucanom" u lobanju. Sve je u iluziji i žici skrivenoj "tu negde". Guma i šminka, kad se upotrebe u pravom odnosu, mogu da naprave čudo, mumije koje kao da su ovog časa izmilele iz sanduka starog 3.000 godina, krvožedni mesari sa srcem u rukama, ljudske glave za pod "mišku"...

U filmskom šminkanju mnogo mu pomaže slikarsko iskustvo. Nema greške kada se koristi masna šminka.
Njegov sajt www. lakobrijafx. com uvršten je, kao link, na listu sajtova mnogobrojnih svetskih "mejkap" artista. Lutke političara i serijal "Nikad izvini", njegovo su "maslo". Vajao ih je u glini i kalupirao sopstvenom tehnikom. Kaže, izmislio je svoju tehniku, jeftiniju, ali jednako dobru sa skupljima.

- Ima mnogo skupih materijala i ne isplati se kupovati ih češće, kao što je "foam lateks". U Nemačkoj se proizvodi, a ja je kupujem u Budimpešti. Ali, snalažljiv sam, dovijam se, pa i jeftiniji lateks može da prođe, priča majstor.

Prošle godine, Miroslav je bio i na festivalu horora u Sloveniji, na kome je bilo dosta učesnika iz drugih zemalja. Upoznao je Raula Žirara, asistenta reditelja "Supermena" i filma "Nikad ne reci nikad", koji je, kaže, video njegove radove i oduševio se, pa se nada i skoroj saradnji. Najviše horora se snimi u Kanadi, u Torontu, pa je tamo i Meka za ljubitelje ovog žanra, jer ima dosta posebnih studija gde se rade samo specijalni efekti. Ipak, Miroslav kaže da bi se tamo, verovatno, bilo teže probiti i izboriti za mesto pod Suncem.

Trenutno sprema samostalnu izložbu vajarskih dela, a još uvek je tajanstven kada je reč o novom filmu na kome će raditi. Kaže, biće velika ekipa, poznati glumci i mnogo "zombija"!