Da li će snižavanje temperature toplana povećati potrošnju struje?

Iako su se mnogi slatko nasmejali kada su čuli preporuke čelnika Evropske unije da bi njihovi građani tokom zime zbog manjka gasa mogli da se ogreju tako što će oblačiti toplije džempere i uvijati se u ćebad, jer će u stanovima morati da im se im snizi temperatura na 19 stepeni, shvatili su da to može i njima da se desi. Pa i nama u Srbiji, ukoliko bude problema sa grejanjem.

Kako je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ako bude problema postoje planovi za smanjenje grejanja i to tako što bi se ograničilo centralno grejanje u stanovima na određenu temperaturu. Ali to samo u slučaju da nema dovoljno energenata, odnosno da se neko pozove "na višu silu" što se pojedinim zemljama već dešava, izveštava Politika.

Budući da je praksa u Srbiji da kada je napolju veliki minus toplane rade 24 sata, teško da bi se većina odrekla tog komfora. Propisane temperature u Beogradu i Novom Sadu su 19 stepeni, ali su obično na nivou od 22 ili 23 stepena, negde i više. Osim toga i pre početka grejne sezone nema domaćinstva u Srbiji koje već "ne pripali" neko grejno telo – klimu, grejalice, TA ili kvarcne peći jer niko ne želi da sedi u hladnom.

Dejan Stojanović, predsednik Udruženja toplana Srbije kaže za Politiku da jedan stepen smanjenja temperature u stanu donosi uštedu od 6% u energentima.

- Toplane troše oko 600 miliona kubika gasa godišnje. Ako bi se temperatura snizila za jedan stepen, to bi bila ušteda od 36 miliona kubika. Istovremeno bi se tako uštedelo i oko 3.000 tona mazuta i oko 9.000 tona uglja - navodi Stojanović.

Na opasku da to nije malo, napominje da nije ni malo ni mnogo, ali ako se u nekom času donese odluka da se temperatura snizi na 19 stepeni za one koji se greju preko toplana, mora se računati sa znatnim skokom potrošnje struje, što bi bio ogroman udar na elektroenergetski sistem. Dodaje da je tehnički izvodljivo da se temperatura svede na 19 stepeni, ali je pitanje kakve su posledice toga i "da li je veća dara nego mera".

- Baš bi voleo da vidim ko je taj koji ne bi ako mu je hladno zbog 19 stepeni dogrejao stan. Treba misliti i na to da imamo dovoljno struje za ona domaćinstava kojima je to jedini izvor toplote tokom zime. Ako se previše spusti temperatura u stanovima, građani će početi više da koriste druga grejna tela što će neminovno dovesti do iskakanja osigurača - objašnjava on.

Činjenica je da se ulažu maksimalni napori da bi se obezbedile dovoljne količine svih energenata za predstojeću zimu, ali je sada još teško reći koliko čega ima. To će se znati početkom septembra, sada su u toku remonti. Gasa mora da bude za široku potrošnju i za 16 toplana koje ne mogu da zamene taj energent nekim drugim gorivom.

Upitan koliko toplana troši i ugalj, kaže da su to samo tri toplane.

- Ono što dodatno pravi problem je preskup mazut. Pre godinu je koštao oko 78 dinara za kilogram sa PDV-om, a sada je već dugo iznad 120 dinara. Na ovaj rast uticao je skok nafte na svetskim berzama. Za sada nema najava o poskupljenju grejanja u Beogradu. Zahtev je stigao od toplana u Valjevu i Bajinoj Bašti. Da li će i za koliko poskupeti zavisi od troškovnika svake toplane, ali i od toga da li će zeleno svetlo za to dati lokalna samouprava ili ne, jer ona donosi te odluke - zaključuje Stojanović.