Srbija prema indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju na 52. mestu od 160 zemalja

Protekla decenija svedok je ubrzanog razvoja veštačke inteligencije na globalnom nivou. U poslednjih nekoliko godina kompanije širom sveta sve više shvataju koji su benefiti komercijalne primene istraživanja i razvoja veštačke inteligencije.

Međutim, prednosti ovog tehnološkog trenda nisu samo rezervisani za privatni sektor. Prema Indeksu spremnosti država za veštačku inteligenciju za 2021. godinu koji rangira 160 zemalja, naša zemlja našla se na 52. mestu.

Srbija je prva u regionu usvojila Nacionalnu strategiju za razvoj veštačke inteligencije za period od 2020. do 2025. godine, a prvi u našoj zemlji i u regionu osnovan je i Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije.

Istraživanje i razvoj veštačke inteligencije na svetskom nivou eksponencijalno raste, a prema rečima v.d. direktora Instituta za veštačku inteligenciju Srbije Dubravka Ćulibrka brojne su mogućnosti primene VI (veštačke inteligencije) i u našoj zemlji.

- Kada govorimo o istraživanju, najveći izazov je kako da u okviru naše zemlje kreiramo ekosistem i uslove koji će dovesti do zaista svetskog nivoa izvrsnosti u istraživanju u domenu veštačke inteligencije širom Srbije. Trenutno postoje individue i timovi koji imaju potencijal, kao i veći broj naših naučnika u inostranstvu koji postižu taj nivo, ali je to više izuzetak nego norma - navodi Ćulibrk za sajt Industrija.

Kako kaže, kada se radi o primeni veštačke inteligencije, na globalnom nivou je teško uvesti ovu tehnologiju u postojeće sisteme i pomoći donosiocima odluka da sagledaju potencijal koji ona donosi. To je jedino moguće kroz edukaciju i zajednički rad između akademske zajednice i industrije.

- Uz to, svaka primena u domenu javne uprave ili zdravlja, što može doneti veliku direktnu korist građanima, mora biti pažljivo regulisana i promišljena - ističe Dubravko Ćulibrk.

Kada istraživačka ideja postane prakti čna inovacija koja rezultira profitabilnijim poslovanjem i unapređenjem javnih usluga i društva uopšte, tada naučno otkriće dobija pravu vrednost.

Na jednoj strani cilj je da se u Srbiji podigne nivo naučnog rada kroz saradnju sa mentorima - našim priznatim naučnicima u inostranstvu, a sa druge strane da se rezultati naučnih istraživanja do kojih se dođe u Institutu direktno primene u privredi, jer to je uloga istraživačko-razvojnog instituta.

Balans između ova dva pravca vodi do projekata, a apliciranjem za programe Evropske unije za istraživanje i inovacije Institut teži da unapredi međunarodnu saradnju i pripremi infrastrukturu za postizanje izvrsnih naučnih rezultata.

- Institut ima za cilj da postane distribuiran centar izvrsnosti u istraživanju i već sada ima kancelarije u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, kao i određen broj saradnika koji rade iz drugih mesta širom Srbije - navodi on.

Kako navodi, "organizaciona struktura Instituta nam omogućuje da formiramo timove koji uključuju naše naučnike iz inostranstva i na taj način znatno pojačamo nivo izvrsnosti u istraživanjima koja sprovodimo".

- Kroz svoje aktivnosti Institut obrazuje stručnjake iz domena VI, koji će voditi primenu ove tehnologije u raznim oblastima u godinama koje dolaze. Ujedno, kroz naš rad, identifikujemo izazove kada se radi o specifičnim primenama veštačke inteligencije i aktivno radimo na njihovom prevazilaženju - dodaje dr Ćulibrk.

U Institutu za veštačku inteligenciju Srbije za sada postoji nekoliko istraživačkih grupa i to su: Obrada prirodnog jezika, Računarski vid i daljinska detekcija, Multimodalna i distribuirana veštačka inteligencija, Primena u pametnim gradovima, Primena u robotici i Primena veštačke inteligencije u zdravstvu.

Grupa za Multimodalnu i distribuiranu veštačku inteligenciju u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka i Katedrom za mehatroniku, robotiku i automatizaciju bavi se razvojem sistema koji omogućava da se realizuje interakcija između čoveka i robota, ali u virtuelnom okruženju, dok grupa za Računarski vid i daljinsku detekciju na osnovu obrade satelitskih snimaka trenutno pokušava da detektuje šta se dešava na terenu.

Primena VI prisutna je i u medicini, pa su istraživači grupe Primena veštačke inteligencije u zdravstvu angažovani na projektu čiji je cilj da sistemi automatski na osnovu rentgenskih snimaka uoče da li osoba ima koronavirus ili ne.

Iako poslednju reč u verifikaciji nalaza i postavljanju dijagnoze mora imati lekar, pomoć veštačke inteligencije u ovakvim situacijama je od izuzetnog značaja.

Uz pomoć novih tehnologija rada na daljinu, ali zahvaljujući i svojoj distribuiranoj strukturi, Institut teži da uveže celu Srbiju i stručnjake poreklom iz Srbije koji su u ovom trenutku u raznim državama sveta.

Savetodavni odbor čine svetski prepoznati stručnjaci iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija iz naučnog okruženja i privrede, a u Srbiji je zaposleno oko 40 ljudi, među kojima je 21 doktor nauka, 9 studenata doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i dva master inženjera.

Priliku za saradnju sa Institutom do sada su prepoznali Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Grad Beograd, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Od stranih partnera izdvajaju se UNDP, USAID i Peng Cheng Lab, a projekti sa privredom započeti su saradnjom sa kompanijama Continental Automotive Serbia, Epic Games i NTT Data.

Potrebe industrije su sve više okrenute ka institutima i univerzitetima, jer je važno da se čitav ciklus inovacija uspostavi, da se krene od naučnih istraživanja, preko industrijski vođenog istraživanja i razvoja, pa do testiranja inovacija u realnom okruženju.

- Čini mi se da srpska IT industrija u ovom trenutku prednjači u odnosu na našu akademsku zajednicu u niz oblasti iz domena VI. Sa druge strane, primena VI u ostalim granama industrije je još u povoju. U okviru Instituta se trudimo da iskoristimo potencijal koji postoji u našoj IT industriji i da razvijemo kadrove najvišeg nivoa obrazovanja koji nedostaju - navodi on.

- Sa druge strane, razvijamo saradnju i sa preduzećima koja žele da primene VI u svom poslovanju, ali nemaju svoje kapacitete, kako bi našoj industriji dali prednost u odnosu na konkurenciju - zaključuje Ćulibrk.

Podrškom multidisciplinarnih inovacionih projekata koji se tiču razvoja i primene veštačke inteligencije u analizi dostupnih podataka ostvaruje se umrežavanje i razmena ideja naučnika i stručnjaka iz privrede i javnog sektora.

Tako se razvijaju novi oblici saradnje između naučno-istraživačkih ustanova i industrije i kreira ekonomija zasnovana na znanju.

Zbog toga Institut za veštačku inteligenciju Srbije ima misiju da stvara inovativne lidere i postane globalni centar izvrsnosti u Srbiji u naučnom istraživanju i transferu tehnologije iz domena veštačke inteligencije i mašinskog učenja u našoj zemlji.