Količine rudarskog otpada iz godine u godinu rastu - Koliko se prati njegov uticaj na zdravlje?

Za sva aktivna odlagališta rudarskog otpada obavezu sanacije i rekultivacije imaju oni koji eksploatišju rude i ubiru profit, pa su i vlasnici otpada. Maksimalne kazne za nesavesno upravljanje rudarskim otpadom su od milion i po do tri miliona dinara za privredni prestup, a zbog zagađenja životne sredine može biti oduzeta dozvola za rad.

Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podseća na slučaj zagađenja reke Mali Pek.

Određena količina rudničkih voda koje se u nekom širem smislu mogi smatrati rudarskim otpadom zapravo izliven u reku Mali Pek. RERI je podneo krivičnu prijavu protiv investitora, "Ziđina" koji se kasnije nagodio sa tužilaštvom i kažnjen je sa milion dinara, dodaje Vojvodićeva.

Očekivani prihodi od rudne rente za ovu godinu su oko 100 miliona evra. Trenutno su na 179 polja u toku geološka istraživanja.

- Naravno, očekujemo da ćemo u narednom periodu nastaviti sa otvaranjem novih rudnika, ali onih koji zaista mogu da sprovode najsavremenija tehnička i tehnološka rešenja kako bismo zaista imali održivo rudarstvo", kaže pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Milijanović.

Država ima obavezu da sanira i rekultiviše napuštene lokacije rudarskog otpada za koje nije moguće utvrditi vlasnika. Za sada ne postoji usvojeni plan sanacije tih odlagališta.