Slobodan Đinović, generalni direktor kompanije "Orion" - Mi smo za "Ozbiljnu vezu"

Slobodan Đinović (Foto: Orion)

Sa licencom drugog operatora za fiksnu telefoniju u Srbiji, "Orion telekom" je već krajem maja ove godine ponudio građanima Srbije važnu alternativu: usluge bežične fiksne telefonije i pristupe Internetu. Slobodan Đinović, generalni direktor kompanije "Orion telekom", kaže u razgovoru za "Magazin Biznis" da je već sama činjenica da su postali drugi operator fiksne telefonije predstavljala veliku odgovornost i obavezu. Jer, na taj način je kompanija "Orion telekom" postala sinonim demonopolizacije tržišta telekomunikacija, nudeći mogućnost izbora građanima.

– Već posle samo četiri meseca rada imamo zapažene rezultate – kaže Đinović i ističe da su u obavezi da ispune i zahteve koji su definisani licencom. A to, između ostalog, znači da sami grade svoju infrastrukturu kako bi pokrili 20% teritorije ruralnih delova na jugoistoku Srbije.

– Očekivanja su velika, a nalazimo se i pod budnim okom javnosti. Upravo zbog toga je naša poslovna politika i zasnovana na tri osnovna postulata – vrhunski kvalitet usluge, povoljne cene, jednostavnost i brzina pružanja usluga. Ovakav pristup nam je za kratko vreme doneo epitet definisan i u našem sloganu "Ozbiljna veza", sa preko 6.000 korisnika fiksne telefonije i više od 150.000 korisnika koji pristupaju internetu preko naše mreže. U okviru te armije korisnika, vredno je istaći da imamo više od 50.000 korisnika ADSL-a, ali i zavidan broj korisnika internet usluge na autentičnom širokopojasnom pristupu internetu preko CDMA tehnologije, popularno nazvanim "Internet za poneti" – kaže Đinović.

Vaša kompanija je nastala objedinjavanjem tri operatora, "Sezampro", "NeoBee Net" i "Media Works". Usluge ste najpre ponudili Beogradu i prigradskim naseljima, zatim većim gradskim centrima, a do kraja godine i najruralnijim oblastima u Srbiji. Kako sada izgleda realizacija tog plana?

– "Media Works", "NeoBee Net" i "Sezampro" čine okosnicu "Orion telekoma". Licencom koju je kompanija "Media Works" dobila od RATEL-a u maju 2009. godine, stvoreni su preduslovi za kreiranje snažne domaće telekomunikacione kompanije. Naše ambicije, kao ozbiljne kompanije, mnogo su veće. Nastojaćemo da u 2011. godini pokrijemo najveći deo Srbije, odnosno preko 80% teritorije. Ono što nas konkretno usporava i sprečava brže širenje naše mreže jeste neusklađenost državne regulative i podzakonskih akata lokalnih samouprava. Naime, postoje velike razlike u proceduri pribavljanja potrebne dokumentacije, npr. za izgradnju naših baznih stanica u Beogradu, na jugu Srbije i u Vojvodini. Ipak, bez obzira na komplikovanu proceduru, uspevamo da ispunimo do sada postavljene ciljeve.

Kako ocenjujete prilike za razvoj tržišta u oblasti telekomunikacija u Srbiji? Šta su prednosti, a šta manjkavosti?

– Ako govorimo o potencijalima telekomunikacionog tržišta, nije tajna da su procene vrednosti tržišta u ovom momentu preko 11 milijardi dinara. Naravno, postoji izrazita tendencija rasta tog potencijala i vrednosti. Dobar primer za to je upravo kompanija Orion telekom koja je počela sa radom krajem maja ove godine. Nastala je iz inicijative fondova koji su prepoznali potencijal i mogućnosti tržišta, prezentovali je stranim bankama, pre svega Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Do sada smo u tržište telekomunikacija u Srbiji uložili preko 25 mil EUR, a planiramo da ukupan iznos investicija u narednih pet godina iznosi 50 mil EUR. Iako idealno tržište ne postoji, mora se priznati da u oblasti telekomunikacija ovde postoji spora liberalizacija, nedovoljno razvijena i skupa infrastruktura,kojom dominira "Telekom Srbija", spor razvoj alternativnih telekomunikacionih kanala i usluga, kao i neusaglašenost Zakona i podzakonskih akata.

Kakve prilike na tržištu očekujete posle prodaje "Telekoma Srbija"? Kakva će biti konkurentnost na srpskom tržištu i šta će za Orion telekom predstavljati prodaja državne kompanije "Telekom Srbija"?

– Teško je dati odgovor koji u sebi neće imati pečat ličnih prognoza i mišljenja. Dakle, svako otvaranje tržišta je nov i bolan proces, ali krajnje potreban i dobrodošao. Kao što sam već rekao, proces demonopolizacije i liberalizacije je pokrenut. Za sada se to realizuje dosta sporo, ali najvažnije je da smo krenuli tim putem. Svakako, očekujem da će prodaja kompanije "Telekom Srbija" značajno ubrzati proces liberalizacije. Veoma je važno da je proces liberalizacije tržišta započet pre početka prodaje "Telekoma Srbija", jer sam mišljenja da bi obrnut redosled bio poguban za razvoj telekomunikacija u našoj zemlji. Sa druge strane, postoji izvesna bojazan da će se uslovi pod kojim telekomunikacione kompanije u Srbiji koriste usluge "Telekoma Srbija" donekle pooštriti u trenutku kada novi kupac preuzme "Telekom Srbija". Izuzetno važna tema jeste i pitanje vlasništva nad infrastrukturom, odnosno pitanje da li prilikom kupovine kompanije Telekom Srbija kupac dobija u vlasništvo i telekomunikacionu insfrastrukturu ili ne. Nama ostaje da se nadamo da će kupac poslovati po načelima zdrave tržišne utakmice.

Koju dinamiku razvoja tržišta telekomunikacija u Srbiji očekujete narednih godina i kakvi su vaši poslovni planovi u vezi sa tim?

– Očekuje se da će u toku 2011. prihodi ukupnog telekomunikacionog tržišta porasti maksimalno 10 odsto, dok Orion telekom očekuje sopstveni rast od 26 odsto. Takođe, primetan je i trend neproporcijalnog rasta broja korisnika u odnosu na rast prihoda, što je kratkoročno dobro za korisnike, ali dugoročno gledano, sa aspekta potencijalnih investitora dosta loše. Kad je reč o poslovnim planovima Orion telekoma mi smo, licencom od RATEL-a, preuzeli i obavezu da u prvoj godini rada pokrijemo deo ruralnih područja na jugu Srbije, i za sada je to prioritet i glavni cilj koji ćemo dostignuti. Nastojaćemo da tokom 2011. godine pokrijemo najveći deo Srbije, a kada ispunimo i taj cilj, dolazi vreme regionalnog širenja – rekao je Slobodan Đinović u intervjuu za "Magazin Biznis".

Neusaglašeno zakonodavstvo

Najveći problem "Orion telekoma" u razvoju sopstvene infrastrukture jeste nerazumevanje i izjednačavanje postavljanja antene bazne stanice sa izgradnjom novog građevinskog objekta. Ukoliko bi se Zakon o telekomunikacijama usaglasio sa Zakonom o urbanizmu i Zakonom o zaštiti životne sredine, tada bismo imali jasniju situaciju, a vreme potrebno za izgradnju naše infrastrukture bilo bi značajno skraćeno. Sve to upućuje prilično lošu sliku potencijalnim investitorima i kompanijama koje bi ušle na tržište telekomunikacija Srbije – upozorava Đinović.

Skica za portret

Slobodan Đinović je rođen 1975. u Zagrebu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu i magistrirao na "Fletcher School of Law and Diplomacy" na Univerzitetu TUFTS (Boston, MA, USA). Jedan je od osnivača Studentskog protesta 1996/1997. i pokreta OTPOR! 1998. Bio je jedan od koordinatora kampanje "Vreme je!" 2000. godine. Stručnjak je za IT i jedan od pionira bežičnog interneta u Srbiji.

Radio je kao konsultant na projektima Svetske banke, Ministarstva zdravlja, Ministarstva pravde i Narodne skupštine RS. Predsednik je Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (CANVAS) i koautor knjiga "Nenasilna Borba u 50 Tačaka" i udžbenika "Nenasilna Borba-Plan i Program" objavljenih 2006. i 2007. u Srbiji i SAD. Đinović je i koautor kursa poslediplomskih-specijalističkih studija "Strategija i metode nenasilne društvene promene" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Predavač je na Fakultetu političkih nauka i gostujući predavač na Colorado Coledge, Stanford University i Fletcher School of Law and Diplomacy (SAD). Do 2010. bio je direktor kompanije Media Works, jednog od lidera u IT sektoru u Srbiji.

Danas je generalni direktor "Orion telekoma" i predsednik Upravnog odbora JP "Ada Ciganlija". Oženjen je i živi u Beogradu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )