Srbija u vrhu liste zemalja za privlačenje programera

Samo u protekloj godini broj programera u Srbiji je veći za oko 18%. Nataša Škrbić iz Inicijative Digitalna Srbija ističe da velike potrebe nisu samo za programerima već i za svim drugim, posebno netehničkim talentima potrebnim IT industriji. Naglašava da su projekti ovde sve izazovniji, kompleksniji i da inženjeri prepoznaju priliku da ovde napreduju. Smatra da dolazak ruskih i ukrajinskih kompanija ne mora obavezno negativno da uzdrma našu industriju, već može da doprinese velikom prenosu znanja i saradnji.

Srbija je u vrhu liste zemalja koje su privukle najviše programera u prethodnoj godini, pored Grčke, Kipra, Holandije. To potvrđuju i zvanični podaci, od 2016. je uvećan broj programera sa 19.000 na više od 40.000. Ali istovremeno se i potrebe u IT industriji povećavaju.

Nataša Škrbić ističe da IT industrija u Srbiji raste i da se ne radi samo o broju programera već i o svim drugim talentima koji su potrebni u toj industriji.

Više je programera nije samo zbog većeg broja projekata i kompanija već su tu i drugi razlozi.

- Jedan od njih je što su naše postojeće firme porasle i globalno prepoznate kao neko ko može da pruža kvalitetnu uslugu, kreira kvalitetne proizvode i samim tim potrebno im je za to više talenata u kompaniji - navodi Škrbićeva.

Programeri žele da dođu kod nas i zato što su projekti iz Srbije sve izazovniji, kompleksniji i svi inženjeri vide ovde priliku da napreduju.

Programiranje se sada uči u školi od petog razreda. Postoje specijalna odeljenja za programiranje u srednjim školama, unapređeni su programi na tehničkim fakultetima, prima se sve više studenata, a postoje i novi master programi.

- Doprinos obrazovanja se već vidi, ali pravi rezultati se mogu očekivati za tri do pet godina, dok svi ti đaci završe školovanje - ocenjuje Škrbićeva.

Navodi da je Inicijativa Digitalna Srbija radila projekat mentorstva srednjoškolaca u oblasti IT kako bi ih spojili sa stručnjacima i shvatili koje su sve mogućnosti u karijeri.

Iako važi da je jedino zanimanje u Srbiji za koje nema krize, zapravo pozicija programera, neka istraživanja pokazuju da poslodavci pretežno traže kandidate sa višegodišnjim iskustvom (pa je u skladu sa tim, 62% oglasa za posao namenjeno je mediorima, 28% seniorima, dok je svega 10% oglasa za juniore).

Škrbić objašnjava da to nije karakteristika samo IT sveta, jer poslodavci inače žele da zaposle što iskusnije radnike.

- Poslodavci u IT prepoznaju potrebu da rastu i da će im uvek trebati još kvalitetnih inženjera i dobrih talenata i samim tim kompanije kreiraju same svoje dodatne akademije, prakse kako bi dali ta prva iskustva juniorima koji kasnije treba da postanu mediori i seniori - navela je ona za RTS.

Imajući u vidu koliko dugo se IT industrija ravija kod nas, ocenjuje da će taj problem biti sve manji, jer sada ima veliki broj programera koji će se razviti u mediore i seniore.

Zbog globalnih okolnosti – sukoba u Ukrajini – mnoge ruske firme su potražile mesto u Srbiji, i uglavnom su došli već iskusniji programeri, seniori.

Škrbićeva kaže da pre svega nemamo tačne podatke o tome što ne mora obavezno negativno da uzdrma našu industriju.

- Pre svega te kompanije dolaze u celini, registruju se ovde i dovode i svoje klijente i svoje veoma zahtevne i zanimljive projekte. To nam može doneti veliki prenos znanja između naših i njihovih inženjera i kompanija, saradnje i treba da se fokusiramo na to što nam dobro može doneti - smatra Škrbićeva.

Činjenica je da je u 2021. godini izvoz u IT sektoru premašio poljoprivredu. Jedna je od retkih industrija čiju ekspanziju nije zaustavila ni pandemija, a čini se neće ni rusko-ukrajinska kriza.

Projekat Inicijative Digitalna Srbija "Kompas četiri nula" jeste kreiranje što više netehničkog talenta, što je jedan važan korak koji treba da prati razvoj IT industrije.

- Sada neko treba da proda te usluge, da napravi marketing, da vodi tolike kancelarije i ljude i da zna pravne poslove u globalnoj saradnji, dosta ekonomista. Kreiranje netehničkih talenata u tim oblastima je jedan veoma važan korak koji treba da prati rast IT industrije. Svakako i da dodajemo više vrednosti proizvodima koje kreiraju naše kompanije kako bi postali sve više konkurentniji na globalnom tržištu - zaključila je Škrbićeva.