Da li je bitkoin konačno dotakao dno?

(Foto: Gerd Altmann/ Pixabay)

Od sredine juna najpopularnija svetska kriptovaluta, bitkoin, drži se "iznad vode", odnosno u rasponu vrednosti od 20.000 do 22.000 USD. Taj koridor, koji je bio ugrožen nakratko silaskom 18. juna na 18.000 USD, nije samo simbolična "kota 20" već je to nivo koji održava u plusu one stare kupce bitkoina. Oni novi, koji su u bitkoin ušli u globalnoj pomami za brzim i lakim novcem posle decembra 2020. godine, odavno su i ozbiljno u minusu.

Da li to znači da je bitkoin dotakao dno? Već neko vreme u svetu se vodi polemika oko toga koja je najniža vrednost (ako tako nešto uopšte postoji) na koju bi mogao da padne "novčić" koji je za mnoge simbol kriptovaluta. I danas ima pesimista koji ga ubrzo vide na 12.000 USD ali i katastrofičara koji mu predviđaju krah.

Promene su vidljive, da li su i dovoljne

Osnove na kojima se zasnivala većina prognoza, pogotovo onih mračnih, su se u poslednjih mesec dana promenile. Jedna od njih je procena kako, odnosno, koliko će Federalne rezerve SAD, zategnuti monetarnu politiku i Amerikancima i svetu poskupeti dolar.

Njihove rezerve stavljene za prodaju sada su na najnižem nivou od jula 2021. godine kada se zaustavio prethodni sunovrat bitkoina. Sa tadašnjih 29.800 USD bitkoin je potom do novembra uzleteo na rekordnih 67.567 EUR. A onda do danas izgubio 70% vrednosti i izbrisao veći deo od 2.000 mld USD sa celog kriptotržišta.

– Ja mislim da je inflacija pod kontrolom, i da je ekonomija pod kontolom, i da nema naznaka opasne recesije. To će stabilizovati i kriptotržište – kaže S.K. Ženg, suosnivač hedž fonda okrenutog kriptu za CNBC.

Ali, kako će biti dalje ni analitičarima u svetu nije posve jasno.

– Trenutni rast cene bitkoina vidim kao olakšanje trenda na srednji rok, u kome će se vrednost braniti na nivou od 25.000, možda i 28.000. Ali, kripto tržište još nije doseglo potpunu kapitulaciju, i moglo bi krajem godine pasti na 12.000 USD – kaže Marsel Harman, izvršni direktor "Torvalet deksa" (THORWallet DEX) za Blumberg.

Rusima dolar veći problem od bitkoina

Najave da će Rusi biti proterani sa kripto tržišta, kao deo embarga Zapada protiv Rusije zbog rata pokretanja u Ukrajini, nije se ostvarila ali promena ima.

– Niti jedna kripto platforma, koja baš zbog pritiska svoje države nije morala, nije zabranila Rusima da trguju. To se jednostavno ne uklapa u filozofiju digitalnog tržišta koje bi trebalo da bude slobodno od politike a imovina privatna. Rusima sada jeste nešto teže da trguju kriptovalutama ali ne i nemoguće. No, ja mislim da im je veći problem da dođu do dolara, zbog blokade Rusije od strane zapadnog bankarskog sistema, i kupe bitkoine, nego da njima trguju na samim berzama – objašnjava Aleksandar Matanović.

Zbog mračnih slutnji dolar, kao globalna rezervna valuta i stecište u nesigurnim vremenima, je rastao i sada je izjednačen sa, na primer, evrom. Međutim, oni koji su očekivali da će FED zbog rekordne inflacije podići kamatnu stopu za čitav procentni poen, ovih dana su "razočarani".

Sadašnji trenutak "sve ili ništa" (make-or-break) za bitkoin

Nakon što je to odbacio kao verovatnoću guverner iz borda FED-a Kristofer Voler, to su potvrdili i predsednici banaka FED-a iz Atlante i Sent Luisa, Rafael Bostik i Džejms Bulard.

A proceni da će 75 baznih poena umesto 100 biti sasvim dovoljno u borbi sa uznapredovalom inflacijom, potvrdili su potom i podaci o očekivanima mesečnoj inflaciji potrošačkih cena koja je za jul bila 2,8% naspram 3,1 mesec dana ranije. To bi moglo da znači da je inflacija dostigla svoj vrhunac.

Pored podataka sa klasičnog tržišta fizičkih roba, kao i tržišta akcija koje ponovo u trendu rastu od sredine juna, ohrabruju i podaci sa digitalnog tržišta, odnosno blokčejna.

Tamošnji podaci sugerišu da je sadašnji trenutak "sve ili ništa" (make-or-break) za bitkoin, piše Kointelegraf (cointelegraph.com). Majneri, odnosno "rudari" koji svojom skupo plaćenom računarskom opremom "otkrivaju" bitkoin, počeli su da u znatno manjoj količini prodaju svoje rezerve nagradnih bitkoina.