Osam gradova u Srbiji ima lošiji vazduh od najzagađenijeg grada u EU

(Foto: Unsplash/veeterzy)

Švedska i Portugalija imaju gradove sa najčistijim vazduhom u Evropi. U poslednje tri decenije politika smanjenja zagađenja vazduha dovela je do poboljšanja vazduha na Starom kontinentu.

Veoma opasnim vazduhom smatra se kada godišnja srednja vrednost PM čestica prelazi 25 mikrograma po metru kubnom, koja je premašena samo u tri grada, u Poljskoj i Italiji.

- Poslednji grad na toj listi je grad Novi Sas u Poljskoj sa oko 27 mikrograma po metru kubnom koncentracijom srednjom godišnjom PM 2,5 čestica. Gradovi u Srbiji kao što su Valjevo, Užice, Niš, Smederevo, Kosjerić, Popovac imaju koncentracije iznad 28 mikrograma po metru kubnom. Novi Pazar ima koncentraciju srednju godišnju od skoro 48 mikrometrara po metru kubnom, dakle dva puta više nego najzagađeniji grad u EU - kaže mr Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Prema izveštaju EEA polovina država članica su ispunile sve svoje nacionalne obaveze za smanjenje emisija.

- Mi imamo usvojene zakone koji su prepisani iz Evropske unije, i zakoni i podzakonska akta, ali negde u tom lancu odgovornosti zaškripi pa se ne primenjuju baš dosledno i taj inspekcijski nadzor malo zakaže - kaže dr Mirjana Perišić sa Instituta za fiziku.

Ističe da su podaci iz monitoringa samo polazna osnova za dalje upravljanje kvalitetom vazduha.

- To u našem slučaju izostaje. Znači, mi nakon tog merenja ne preduzimamo ništa više u odnosu na stanje kakvo je loše. Ono što utiče na kvalitet vazduha to je ekspanzija industrije koja se dešava u poslednje vreme kod nas i to samo doprinosi da vazduh bude još lošijeg kvaliteta - rekla je Perišićeva.

Prema Direktivi, 2020. godina je dovela do prelaska na novi, ambiciozniji niz nacionalnih obaveza za smanjenje emisija, kako bi se smanjio štetan uticaj zagađenog vazduha na zdravlje ljudi.

Pulmolog: Aerozagađenje utiče i na kognitivni razvoj kod dece

Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog, kaže da svako povećanje na primer od 10 jedinica nosi povećan rizik, od nekoliko procenata za smrt od kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja.

- I na osnovu toga vi vidite da, u stvari, u nekim sredinama kod nas rizik od kardiovaskularne i respiratorne smrti je u pojedinim danima i periodima povećan čak za 50%. To je ono što je suština, to se ne očekuje, toga ne možete videti u drugim zemljama Evrope. Mnogo su manja zagađenja. Deca kad su izložena svim ovim zagađenjima – dolazi do toga da, ne samo da trpe njihovi fizički organi, već i mentalno zdravlje. Tako na primer, ne samo da imaju mnogo veće i češće obolevanje od astme, već u detinjstvu, pogoršanje astme mnogo češće, sklonost težim plućnim infekcijama, isto tako imaju oslabljena čula. A najgore od toga što kognitivni razvoj kod dece jeste poremećen i ta deca su mentalno slabija upravo zbog aerozagađenja - rekla je Jovanovićeva.

Šesnaest termoelektrana na Balkanu proizvodi mnogo veće zagađenje nego 250 elektrana na ugalj u Evropskoj uniji. Iznenađuju poslednji podaci da je proizvodnja struje iz lignita u EU povećana 16,2% zbog energetske krize izazvane visokim cenama gasa, a u regionu smanjena u proseku 13%, zbog problema sa zastarelim termoelektranama i ugljenokopima.

- Naredne zime možemo očekivati pogoršanje. Dakle potpuno je jasno da elektroenergetska situacija i u Srbiji i u Evropi neće biti bolja u toku sledeće zime. Velike zemlje kao što je Nemačka vraćaju u pogon termoelektrane, kod nas će termoelektrane biti nosilac proizvodnje električne energije, a termoelektrane su jedan od osnovnih izvora zagađenja - kaže Lekić.

U poslednje tri decenije, u EU se vidi trend smanjenja ključnih zagađivača vazduha: ugljen-monoksida, amonijaka, azotnih oksida, oksida sumpora, čestica, a izazov ostaje smanjenje amonijaka iz poljoprivrede.